Источник

Бр. 4

ИСТОЧНИК

Стр 87

Незнабошци и откривеше. Један од најстаријих и најзлобнијих приговора Хришћанству са стране његових непријатеља састоји се у томе, као да се у свијету мало примјећује промисао Божји. У животу и појединих људи и читавих народа догађају се страшне катастрофе; гину и људи и читави народи узалуд дозивајући помоћ Вожју. С друге стране изгледа непојмљиво и тешко се слаже са појмом о благости Божјој то, гато у истинитом Вогопознању — односно спасењу — имају учешћа само неки изабрани народи, —- благодат се даје само неколицинн; а остали већи дио човјечанства стајао је и остаје у тами незнања, без истинитог Богопознања, без благодати, — дакле и без наде на спасење. Још неоплатоник Порфирије, који је живио и писао у другој половини трећега вијека, говорио је: „Из кога је узрока добри и милосрдни Бог допустио, да од Адама до Мојсеја, и од Мојсеја до доласка Христова сви народи пропану због незнања закона и заповиједи Божјих? . - . . Зашто је неопходно било, да дође Христос у пошљедње вријеме, а не прије, него што је пропала тако безбројна множина људи? . . . Шта се догодило са безбројном множином невиних душа, док се онај у кога треба вјеровати, још није ни јавио?" Такови приговори стављају се хришћанству у различвим облицима са разних страна и до данас. И сад говоре непријатељи Хришћанства, оно није проповиједано ни близу свима народима. По религиозној статистици Хришћани сачињавају приближно само 30% свега становништва земаљске кугле, или 450 милиона душа; али и овај број хришћана мора се узети само номинално, а не фактички. Колико их је у томе броју хришћана не поучених у најпримитивнијим истинама вјере, или који имају о Христу и Његовој науци са свим обрнут појам. Очевидно је, суде невјерници, да је спасење из непојмљивог узрока одређено само за неке, а не за све људе, а то се не слмже ни са благошћу ни са милосрђем Божјим. Без сумње ово је питање једно од најтежих богословских питања и не може се обичним људским разумом, ма и просвијећеном свјетлошћу Божанског откривења, у свој опширности ријешити. Но ипак с друге стране хришћанство за ријешење тога питања није са свим нијемо; оно је давало одговора на то питање од самога онога часа, кад је оно стављено. У пошљедње вријеме изашла је књига, која је искључиво посвећена ријешењу тога питања! То је књига професора Московске духовне академије С. С. Глаголева: „натприродно откривење и природно Богопознање ван истините цркве". — Ако заслужује пажњу и благодарност свака искрена и беспристрасна тежња Еа