Источник

Стр. 80

источник

Вр. 4

и дошавши мач погуби душу: та се узе ради безакоња својега, а крв шену искаћу из руку стражаревих. (Језек. ХХШ. 6.) 1 ), У бесједи на Дјела Апостолска св. Јован Златоусти још силније говори о великој одговорности, која лежи на пастиру цркве. „Не узимам, вели, да има међу свеша еницима, које сам ја спасао; на против много је вигпе њих, који су погинули, и то с тога, што то дјело тражи велику душу ... И тада, кад други гријеше, кривица пада на њега. Да и не говорим о чем другом, рећи ћу само то, да ако и један оде (из овога живота) без посвећења у тајни (или без уп^ тства тајнама)) неће ли то уништити све његово спасење? Познато је, да је погибао и једне душе такав губитак, какав не може исказати никаква ријеч. Ако спасење њено има такову цијену, да је и Син Божји ради њега постао човјеком и толико претрпио, то помисли онда, какову ће казну повући за собом њена погибао! Ако је онај, који убије другог, заслужио у овом животу смрт, то је тијем више тамо. . . Када силно зажелиш свештенство, сјети се пакла, сјети се рачуна, који ћеш имати полагати ... сјети се степена казне"! *• *• * Пастирској дакле служби и самој личности пастиревој св. Јован Златоусти приписује такове црте и особине, по којима се и једно и друго — и пастирство и личност пастирева — по своме назначењу сасвијем одјел.ују од свијех свјетских служаба и радника. Пастирство није служба и није дужност, но посвећење цгцелога себе Христу и човјечанству у смислу јеванђеоском, служба, којој је сврха обновљење, спасење грјешника. С друге стране пастир није ни званично лице у смислу, какав се у опште даје тој ријечи. Опасан божаственом влашћу ради извршења своје превисоке службе, он, по мишљењу св. Јована Златоустог, стоји више свијех служитеља свјетских. Ријечју, иастир се, по Златоусту, јавља као небесни посланик на земљи а ) — и ако у тијелу — као опуномоћени од самога Вога посредник између Н>ега и грјешног човјека, и при том посредник, који је у свему одговоран пред Богом за многотрудну службу, коју је на себе прпмио. Кад је служба пастирева тако висока, трудна и одговорна, од чега онда, по мишљењу Златоустовом, зависи успјех пастирског дјеловања. (Наставиће се.)

') О свештенству. 2 ) Бес. на II. Тим.