Источник

Бр. 4

ИСТОЧНИК

Стр. 86

спасења није поштедио крв своју, и да не би изгубкла за себе стечено спасеље и поново пала у погибао, Господ је повјерава бризи пастиревој 1 ). Овај се мора бринути о душама читавог свог стада, „као који ће дати одговор" (Јевр. XIII. 17.), за њих на страшном суду. Крв једног погинулог „искаће се из руку немарног пастира". А када се гријеси пастве ра^ају не само од немара пастирства за спасење њено, него и од саблазни, коју чини његово лично владање, одговорност пастирева биће још виша и тежа. ,,А ако би ономе, који саблазни једнога од овијех малијех, боље било да се објеси камен воденични о врату његову и да потоне у дубину морску"; и ако сви који бију савјест браће своје, гријеше се о самога Христа (Мат. XVIII. 6; I. Кор. УШ. 12.), какове ће тек претрпјети казне они, који погубише не једног од малијех, не двоје, ни троје, него толику множину" 2 ). Размишљајући св. Јован Златоусти уопће, обично своје мисли, примјењује и на себе, па тако се и у овом случају осврће на себе и прави ову дубоку опаску: „Увјерен сам, да ћу у овом свом положају (т. ј. у положају свјетовњака), примити такову казну, какову тражи тежина гријехова мојих, али примивши власт (свештеничку или епископску), мораћу претрпјети не двоструку или троструку него многоструку казну за то, што сам многе саблазнио и, удостојивши се више части увриједио Бога, који ме је подигао . . . Хотећи показати, да гријеси свештеникови навлаче далеко већу казну, него гријеси обичних људи, Вог заповиједа, да се за свештеника приноси такова жртва какова се има принијети за цио народ" (Лев. гл. IV.) 3 ). Да Вог свештеника казни теже, него ли стадо његово, „то тражи сама правичност,, јер се губитак не ограничава само на душе управљача, него уједно губи душе слабијих, који гледају на њега" 4 ). Стога, макако тешко било вршење обвеза свештеникових, ипак немар у вршењу њиховом не ће наћи ни најмање оправдања на суду Божанственог Пастиреначалника, Тамо (на томе суду) не може се извињавати невјештином, правдати незнањем, бранити се морањем и насиљем. Стога, што се онај, који је поетављен да исправља незнање људско и да јавља о рату ђавољем, не може правдати незнањем, не може ни говорити : „ја нисам чуо трубу нисам предвидио рат". Он је, као што говори Језекиљ, за то и постављен, да труби и да опомиње друге на невоље, које грозе. II стога ће га неминовно постићи казна, па погинуо ма и један човјек. „Ако стражар види мач, гдје иде, и не затруби људима, и не кликне,

4 ) Бес. П. Кор.; Бес. на р. м. св. Писма.

2 ) О свештенству; Бес. на дјела ап.

3 ) О свегатенству.

4) ша.