Источник

источник

Стр. 99

рији, дакле да се креће из унутрашњости према спољашности; пошто опажамо на н>ој зиаке здравља, болести и т. д., сматрамо је живом. Кроз цио њен кијек ми видимо у ба.^ке неки самосталан рад, она наиме сама себи намеће, без помоћи спољп, средства за исхрану, за самоодржање и одржавање своје врсте. Живот у биљке простире се само на то, да она изгради себи тијело. Животна снага дјелује у биљци само толико, да она добије тијело у одређеном облику и да га одржи. Та снага се назива: У1§ р1а811са, т. ј. снага, која гради тијело биљци и која јој даје облик. Она је идентична са биљном душом или њеном животном снагом. Посматрамо ли живот у биљке, увјерићемо се, да та снага ради у њој константно цијелог њеног вијека. ЕСао што уоџће органски живот постаје из ћелије, тако је и код биљке. Клица је увјет, без кога се не може биљка развити и та клица је већ цијела биљка у потенцији, т. ј. она има у себи у зачетку сву снагу, која јој је потребна за цјелокупно њено разкиће. Та снага њена не може дјеловати. ако нема оргаиа својих; зато р1а811са ствара себи из околне своје природе органе и на тај начин се показује као самостална снага, различна од физикалних и кемијских. „У биљци је оличена само вегетација, вегетативни живот, којега се принцнп по томе и зове вегетативна (биљна) душа, као пластична снага, која биљно тијело организира, формира и одржава. Животни принцип је у биљака недјељиво везан за органе, он дјелује преко органа и њихових кемијскофизикалних састојака, снаг& п закона и простире се само на властити организам биљчин, на њену исхрану, развиће и оплођавање (распростирање); тај принцип је пак више нешто, него саме материјалне силе јер он дјелује изнутра напоље н служи се материјалним елементима по законима и сврхама, које су му иманентне" х ). Моћ биљчина, да се она из себе развија, јесте дакле њена саморадња, која је карактерише као живу индивидуу. Но даље не смијемо ићи. Жнвот у биљке или биљна душа изражена је само у њеној пластичкој моћи и док је у њој пластичка моћ, дотле је она жива. Других сила биљка нема. Бар нас искуство не овлашћује, да признамо, да биљка има н. пр. осјећаја у. правом смислу (не разумијевајући ту осјећаје према свјетлости, топлоти и другим физикалним појавама, које условљавају њен опстанак). Она има своје органе, али ти јој органи . служе само за њену исхрану и расплођавање, дакле за самоодржавање. За осјећаје би она морала имати још и других органа.

') Ог. Р. Наке: НапсШисћ Јег а11§ететеп КеНјропаичбзепзсћаЛ" I. стр. 127.

г / '