Источник

источник

Стр. 101

Додирнули смо горе, да је кретање један од битиих знакова живота. Виљка се креће својим растењем. Неке (н. пр. сунцокрет, даниноћ и т. д.) могу да мијењају и свој подожај, шта више има их, које се сасвим приближују најнижим облицима животињског живота. Споре неких биљака могу да се у води крећу по читаве сате и њихово кретање је врло тешко разликовати од кретања инфузорија; и оне се уклањају сметњама. Могло би се можда претпоставити о њима да имају осјећаја? — Но даљи развој њихов се одлучно томе противи 1 ). Из тих спора се развије при повољним увјетима организам, који губи то привидно слободно кретање. Из свега тога излази, да биљка нема осјећаја, нема свијести, нема у правом смислу ријечи особног живота, ако овај схватимо као мишљење, осјећање и разазнавање себе. Она има пластичку моћ, а пошто је ова моћ најнижа врста душевног живота, има и душу. Шен живот је само морфолошки, а морфолошки живот сматра се несвјесним. „Дух произвађа себи тијело", каже ГЧсМе 2 ), али се та његова радња не убраја у свјесне радње, јер је свјесна радња само она, гдје биће са потпуним сазнањем и вољом ради. „Заиста се мора у души самој тражити узрок органском облику, али не у свјесном душевном животу, већ у несвјесној функцији" 3 ). Дали се може замислити каква друга маса код биљке, него она код човјека (мозак) или други органи осим нерв^, који би омогућивали биљци осјећање, тешко је ријешпти. Састав биљке }е према животињи и човјеку врло прост. Она се састоји из већином хомогених тврдих ћелија, те нема „разне масе", као код човјека. Претпостављати пак неке друге, посебне органе, о којима се нисмо никад ни најмање освједочили, можемо не само код биљке, већ и код камена, стакла, воде и т. д., те и тим предметима приписивати моћ осјећања 4 ). Вегетативни живот виталне снаге — душе — састоји се дакле само у пластичкој моћи, затим у тежњи те снаге, да одржи особу и њену врсту. Виши облик органског живота налазимо код животиње. Ако смо биљци признали неку врсту душе, тим је прије морамо признати и животињама, код којих се душевни живот исказује још много јасни је, него код биљке. Истина, пријелаз од биљног царства животињском скоро је непримјетан. Код најнижих животиња просто око и не види разлике од биљке. Но ипак имаде знакова, због којих и те најниже организме убрајамо у животињско царство. Најниже животиње (полипи»

») ша. стр. 171.

2 ] „ТЈ1е Мее Лег РегвмпПсћкен . . . стр. 72. СГ. Шгпп: „И/еЈЉ ишЈ 8ее1е" II. 88. 91.

3 ] Те1сћти11ег: „ЦЂег <Це Гпн!ег!>! 1 сМич! Јег 8ее1е стр. 90.

4 ] Ј. 8ећа1ег: „ГеИ) ио<1 8ее1е" стр. 175. '] Бг. Н. ТЈ!г1С1 : „БеШ ипс! 8ее1е" II. стр. 76. / '