Источник

Стр. 104

источник

Бр. 6

ове радње заиста разумне, али само рег «е, а ие што их животиња разумно ради. Животињска је мудрост пасивиа; она не може да не ради разумно. „Животињама је сва мудрост урођена. Млад мајмун или мрав јесте тако исто паметан и вјешт, чим су му удови развијени као и стари и ради исто као и матора животиња, а тако је код свих животиња. То је не сумњив знак да те животиње раде по ириродном нагону. На крају свог жнвота су животиње исто тако паметне, као и оног дана, кад су на свијет дошле" 1 ). Тај природни нагон или покретич, који животиње приморава на цјелисходан рад, називамо инстинктом 2 ). Инстинкт је животињама уроЈјен, он им замјењује разум, јер оне без свијести о сврси раде по ннстинкту према сврси. Да је то заиста урођена, животињској души иманентна снага, види се по томе, што је у свих животиња једне врсте инстинкт сасвим једнак. Кад би животиња вјеџбањем својих снага дошла сама до инстинкта, тада би се инстинкт могао развијати; код једне би морао бити јачи, код друге слабији. Но он је код свију животиња једнак, свака је од природе подједнако паметна. Животиња, која је млада од од свог друштва одбијена, те никад није видјела од својих старијих, како се прави лежаје, сама га од себе зна начинити и при том бира баш онај материјал, који употребљују животиње њене врсте. Карактеристичан је примјер, да млада птица селица, задржана од свог друштва, сама од себе погоди онај исти пут, који и њене друге, ма да није никад путовала 3 ). Млада нчела, чим се излеже и оснажи за рад, без икакве науке учествује у грађењу саћа. Инстинкт животшћски дакле не почива на вјеџбању, већ је он природна душевна моћ у животиња. Животиња га се не може ослободити; пчела не може градити саће друкчије, него што граде пчеле у опште. То значи, да „инстинкт слијепо за собом вуче." 4 ) Животињ« га мора слушати. јер је то њена природа. 0 каквој свијести, о знању сврхе код рада у инстннкту не може бити ни говора, јер баш гдје је јачи инстинкт, ту је слабија слободна радња. Многе птице легу и кад се јаја узму испод њих, па и храну носе у гњијездо. Пчеле, кад изгубе матицу, запљувају у трутовску ћелију, и ако не може од тог рада бити никаква успјеха. Инстинкт је дакле прирођени нагон у животиња и оне иду за њим бсз икаква размишљања. Јер кад би животиња била кадра размиЧ О. ЕеИ: „ЈЛе ТЈг.84егћНсћкеН (1ег тепвсћКсћеп 8ее1е" стр. 58. 2 ] Неки чине раалику између инстинкта и нагона, но то мало утјече на нашу расправу. С{. 1>. Сг. 01о^аи: „1)1е Гогт ип<1 <З.Ге Ветее^ии^ваевеЈге (1ев Ое1»4е8" стр. 61. 8 ] 1)|\ Р, Наке: „НаиЛћисћ (1ег аН^етешеп КеН^опзтгвепвсћаН" I. стр- 120 4 ј 1Јг. О. 01о^аи: ДНе 1'огш ип<1 (Не Ве^е^ипд^ебеЈие .... 130.