Источник
Стр. 132
ИСТОЧНИК
Бр. 6
њему палазе, јеете поуздан знак правог пастира, тијем знањем се могу распознавати како пастири, тако и непастири. 1 ) Само „онај, који улази на врата св. пусма" јесте прави пастир, а ко не улази на врата, тај је лопов п варалица". „И с правом се писмо назива вратима. Оно нас приводи к Богу и отвара пут Богопознању; оно нас чува и не да, да паднемо у заблуду. 2 ) Осим тога знање св. писма и учења, које се у њему налази| чнни душу „великом и узвишеном", даје јој силу и снагу, којима је пастир кадар и научити стадо своје истинама вјере и наравствености, и успјешно ратовати против заблуда и нападаја. „Ја владам, говори св. Јован Златоусти. св. писмом. То је мој жезао, то је мој ослонац, то је моје тихо иристаниште. Ја чувам божанствено писмо, ]а га читам; та су писмена моји бедеми обрана 3 ). 11апрртив, од незнања писма долази свако зло, — душа иостаје „роигса и бојажл.ива", неспособна, да изврши трудне обавезе пастирске службе. Особиту пажњу мора обраћати пастир на оне књиге св. писма, гдје се дају поуке баш пастирима, као што су пастирске посланице аиостола Павла и друге његове иосланице. „Пазите само, говори св. Јован Златоусти, како Павле у сваком одјељку своје посланице даје такове поуке, које потпуно првдиче сваком учител.у, пастиру црквеном". 3 ) „Списи, које је оставио ап. Павле, говори на другом мјесту Златоусти, пуни Божанствене премудрости, робе сваки разум за покорност Христу и кваре помисли и сваку висину, која се подиже на познање Божије (II. Кор. X. 4—-5.). РБегови списи су нам (пастирима) корисни не само ради обарања лажног учења и заштите истинитога, него веома много служе и за успјевање у њ>божном животу. Предстојници црквени, користећи се н.нма. и сада уре^ују, усавршују и доводе до духовне красоте чисту дјевојку, коју је обручио Христу (II. Кор. XI. 2.). Или пак они одбацују болест, која је на њој и нувају јој здравље. 5 ) Просвјећујућн свој ум свјетлошћу богооткривених истина, настир се мора упознати и са основима савршеног човјечјег мишљења. Знање основа науке пастиру је неопходно потребно. „Многи, побуђени радозналошћу или мучени сумњом и недоумицом, труде се да проникну т у г област хришћанског знања, да освијетле непостижимо свјетлошћу разума и да учине тајно јасним *) Бес. на Јов. II. 2 ) Вес. ва раз. сл. 3 ) Бес. на носл. Кол. 4 ) Бес. на I. Тим. б ) О свештенству