Источник

Бр. 6 ИСТОЧНИК Стр 143 животу и размотрио морална начеиа талмуда и свједочанства његова о Христу Спаситељу. — Прије и иослије тијех предавања појао је хор академске омладине диане црквене пјесме. С. II ет. У Сј. Америци. 0. Грнгорије Грушка, протојереј и познати уреднпк „(лгћта" који је, као што је јављено у једној биљешци овога листа, осветио нову руску прав. цркву у Катасакви, лремјештен је у волинску гувернију, а на н.егово мјесто постављен је о. Илија Клапотовски. Уредништво пак „Св&та", који излази у Пенсилванији, иовјерено је Б. И. Туркевићу. С. Нет. Црква на западу. Автоноиија угарских католика. Већ од дужег времена ради се у Угарској на остварењу авгономије угарских католика. Прије кратког времена састао се у том ногледу иододбор 27. рице католичког конгреса. Довршивши ових дана своју радњу предао је овај пододбор главном одбору свој елаборат, који је објављен и министру просвјете и црквених дјела Дру Јулију ВлашиИу. Миниетар је истоме пододбору одговорио и ставио му ове увјете за католичку автономију: Автономија је дужна одржати највише патронатско право и надзор, иначе, чим би се автономна власт о то огријешила, министар има право, да дотичну одлуку уништи. Све автономне власти подвргнуте су највишем патрону — краљу. Свеучилишна заклада остаје у садашњем стању, док се не установи, које су закладе католичког постанка. Професоре именује министар, исто тако он одређује и наставни план. Католичко свеучидиште може се установити само уз пристанак законодавне власти. Оснивање других школа и установа мора се пријавити министру, а дотична министарска одлука има бити потврђена Н1 највишем мјесту. Епископе и канонике именује краљ преко министра без кандидације автоиомне власти. „Дерковв1и Шјс / пшкчј " доноси ову интересантну биљешку : У Француској се води жестока борба између владе и недозвољених т. зв- монашкијех ордена, којима се на чело ставио особити комитет под именом : „правда н једнакост." Недавно је сазван збор, на који се искупило 600 људи На њему је пало много ватренијех ријечи противу протестантизма, а између осталога чули су се узвици: „Здраво Вратоломијева ноћи! Доље са протест;,нтима и жидовима! Зл 1Јога и католичку Француску!" На бесједничкој трибини вила се тробојна застава са окрвљеним срцем на бијеломе рубу и са трновим вијенцем над њим. Најснажнији ути сак на ирисутне учинила је изјава Рено-а: да су за све вријеме од Колињпја до Драјфуса протестанти узимали у своју заштиту издајнике и да су Жан-Жак-Русо, Некер, Мара и др. били протестанти. Ђенерал де-ла-Рок, пресједник комптета, претказао је -присутнима, да ће у најближој будућности букнути католичка револуција. С. 11ет.

Р а з н о, Пастиреке поуке уз св. четрдесетницу. Ма да је релиђиозно чуство у западњачких цивилизованих народа дубоко пало и, гако рећи, учиало, ипак и ти народи још ц динас, у овоме вијеку рацпјонализма и атеизма, распектују велики пост, св. четрдесетницу. За то има црква Хритпћанска да зихвали у првоме реду