Источник

Стр. 146

ИСТОЧНИК

Душа и бесмртност. — Александар Живановић [Осијек.] (Наставак.) По тиједу свом се човјек не разликује тако јако од животише, да се не би с њом могао уопће сравнити. Но карактеристично је, да , нема никаквог пријелаза од животиње човјеку, нема никаквог получовјека, који би стојао између животиње и човјека, дочим су у животињском царству све врсте везане између себе пријелазним формама. То тако^е доказује, да човјек стоји сам за себе. И ако човјек има тијело слично другим животињама, ипак се он и тијелом својим јако разликује од ових. При сравњивању човјека са животињом узећемо најразвијеније животиње, које се тјелесном организацијом највише приближују човјеку, а то су мајмуни и између њих ћемо опет изабрати најразвијеније (1ат. апЉгоротогрћае). ,.Најглавније анатомске разлике између човјека и антропоидскпх мајмуна јесу у конфигурацији лубање и лица, у грађи мозга, зубима и екстремитетима" 1 ). Особито је мозак у човјека сасвим друкчији, него у мајмуна. Код човјека је мозговне масе релативио много више, него у мајмуна, а завоји у мозгу (у које неки мећу сјадиште интелигенције) су код човјека много обилатији и дубљи, него у мајмуна. Због тих завоја је по вјеровању френологије интелигенција у људи већа, него код свих животиња. јер је на тај начин и површина мозга већа. Мозак је у питању о интелигенцији животиња и човјека најважнији, те видимо, да је баш ту врло велика разлика изме^у њих. Због релативно велике масе мозга, и лице је у човјека друкчије формирано, него код животиње. Но и ако све ово схватимо као само градуелну разлику између човјека и најразвијенијих животиња, има особито једна тачка, гдје се човјек у тјелесној конструкцијн сасвим разликује одживотиња. Наиме доказано је (Мипк), да су очни нерви код мајмуна везани сваки за своју хемисферу у мозгу, т. ј. десни нерв је везан за десну, а лијеви за лијеву хемисферу. Код човјека је сасвим обратно: код њега су очни нерви везани са хемисферама унакрст, т. ј. десни нерв је везан за лпјеву, а лијеви за десну хемисферу 2 ). То већ неће бити ни на који начин градуелна разлика, већ баш фундаментална, квалитативна, есенц И јална. Развићем интели-

0 Вг. 0. С1аш: „Бећгђисћ (1ег 2оо1о^1в" стр. 866. 2 ) Ог. Ј. Н. бсћтсшк: „В1е ХЈшгегћНсћкеи, с!ег 8ее1е" стр. 193.