Источник
источник
Стр. 147
генције не може нестати ове разлике, те је већ сам овај факт без других разлога довољан, да обори Дарвинову теорију, да се човјек постепено развио од животиње, од мајмуна. Као што су очни, тако ће бити и сви остали нерви унакрст спојени са хемисферама. То се види најбол.е по томе, што кад болести мозга прати анестезија, она је увијек на противној страни од болесне хемисфере; н. пр. болесна је лијева хемисфера мозга, а одузети су удови на десној страни тијела 1 ) Ако је тако, онда је цијела организација мозга сасвим друкчија, него код животиња. Особита разлика је између човјека и животиње у екстремитетима и чулима. Екстремитети су у човјека такве грађе и облика, да условљавају његов усправни ход. Усправљен ход има само човјек. Шегов усправљени положај омогућава му, да се свим чулима може свестраније служити, него животиња. Око н. пр. има много веки хоризонт, него код животиње, која мора већином дизати главу, да може дчље видјети; руке, најглавнији дијелови тијела човјечијег, могу само при таквом усправном положају послужити као замјена оруђа. „У усправном ходу огледа се човјечије достојанство, уздизање његово над чулним, земаљским интерееима 2 ). Човјек може да усаврши своје нокрете баш због усправног положаја, а његова нога је још тако особите структуре, да се не може наћи ни код једне животиње, те је Н. Вигте181ег готов да ногу због њених особина сматра као главни критеријум човјечиЈег организма 3 ). По чулима се такође људи јако разликују од животиња. И ако животиња има ска чула, као и човјек, ипак их она не може тако усаврншти и тако их свестрано употребљавати као човјек. Животиње имају истина развијена чула и то нека у врло јаком степену. Ми се дивимо оштру виду орлову, слуху зечеву, мирису у псета и т. дНо узевши сва чула укупно, човјек је много узвишенији над животињом. Док је код ове неке чуло развијено јаче, дотле се у човјека нормална стања развијају сва чула хармонично 4 ), а то значи, да чокјечји рад није управљен само на једну страну, већ да је свестран 5 ). Па узмимо на ум и поједина чула, Чуло вида је код птица најразвијеније. Птица опази из највеће висине сићушан предмет, али то још не значи да је њен вид усавршен. Човјек не мора имати тако оштар вид, па ипак је у том чулу напреднији од животиње, јер је само чуло савр-
') Лг. Н. Шпсх: „1|еЉ шк! 8ее1е 1 ' I. стр. 140. -) Ј, 8сћа11ег: ппв 8ее1е" стр. 225. 3 ) Бг. Н. Шг1с1: ,БеЉ ип <1 8ее1е" 1. стр. 142. 4 ) Ог. Р. Наке: „НапЉисћ Зег а]%ет. КеНј^оивиавзепвсћаЛ" X. стр. 132. 6 ) Ј. 8сћа11ег: „1.е1ћ иш1 8ее1е" стр. 222. Шпс1: ипД 8ее1е" 1. 142.