Источник

Стр. 167

Р а з н о. Јулије Цезар ^ЈОО-те године прије рођеља Хриетова у јулу мјесецу 12. дана родио се Гај Јулије Цезар, и тако се љетос у јулу навршило 2000 год. од јзођења му. Био је то знаменит човјек, даровит, учен и велик војсковођа, који је сретне ратове водио против Хелвећана и Гала, о чему је историји оставио спомена у лијепом свом дјелу Ое 1зе11о ^аШсо. Знаменито му је такођер и дјело Де ђе11о е1У1И гдје је описан грађански рат. Поред витешких ратова дакле огледао се Цезар и на књизи, а био је вјешт и астрономији, те од њега има календар т. зв. јулијански, кога се ми православни држимо. Но у историји оставио јо спомена највише као вођа, триумвир (у друштву са Помпејем и Марком Красом) и диктатор. Његов снажни дух хтио је скрхати републику и подићи се до императора, али је Цезар у тој жељи пао жртвом републнкмнских завереника (44. год.) По његовом имену назвали су људи највише достојанство: цар, цезар, ћесар. Вл. Коливо има Мухамеданаца иа свијету. По наредби султановој и турске владе пребројани су Мухамеданци на свијету, и према извјештајима, ако им је вјеровати, има Мухамеданаца у Турској 18 милијона, Малој Азији, Арапској, Велуџистану, Перзији и у двије Индије 99 мил., у Кини 20 мил. у Африци ЗП мил. 500.000, у другим земљама 23 мил. — свега 196.500.000.

КњиЉевне биљешке. Стари рукописи. У сједници Друштва^ Љубитеља Древне писмености у Петрограду, прочитао је П. А. Лавров свој извјештај о најважнијим словенским рукописима, које је имао прилнку видјети у библиотекама и манастирима у Маћедонији. Давров се у извјештају своме подуже задржао код зборника из 13 —14 х вијека, који се налази у охридској библиотеци. У том зборнику заслужује особиту пажњу: Прво јеванђеље Јакова, апокрифски састав, који по језику претставља најстарији пријепис тога споменика, и похвала пр>року Илији, за коју Лавров мисли, судећи по особеностима стила и слагању ријечи, да ће бити производ Климента Словенскога, ученика св. Кирила и Методија.

Нове књиге и листови. Просвјетни гласник. XXII. год. Службени лист министарства просвјете и црквених послова краљевине Србије. Уредник Петар Ј. Петровић. Излази у мјесечним свескама од 8. и ввше табака, на великој осмини. Стаје на годину 15, вр. Београд. Штампа: Државне штампарије. 1901. Књижевни лист. Година 1. Орган „Цетињске Читаонице и Горског Вијенца". Уређује књижевни одбор „друштва Цетињске Читаонице и Горског Вијенца". Излази сваког мјесеца у свескама од 2 табака велике осмине. Цијена је листу 6 круна на годину. Цетиње. К. ц. државна штампарија. 1901. Прва збирка проповеди. Написао Тимотије ДимитријевиЛ , свештеник Суботички. Српска штампарија Николе Томића. Стр. 105. Цијена 2 круне. — Ову ваљану збирку проповиједи, о којој се и критика у евоје вријеме врло повољно изразила, препоручујемо најтоплије нашим свештеницима. Књига се може набавити код самог писца — Суботица (УгаћаДка — Пп^агп), или преко уредништва овога листа.