Источник

источник

Стр. 185

га умолимо, да нам отвори затворена врата царства свога, одговорио : Не познпјем впс 1 ), Морамо се већ унадријед спремити, да нам се не догоди, као оном свату, који је дошао на свадбу царева сина необучен у сватовско рухо, и кога је домаћин укорио ријечима: Пријатељу како си дошао амо без свадбепога руха? и онда га предао слугама, да га баце у таму најкрајњу, гдје ће бити плач и шкргут зуба 2 ). Та неспремност по нас биће у томе, ако нас смрт затече неокајане и неочишћене: Још четрдесет дана, иа Ие Ниневија проиасти! Али да не пропаднемо, послушаћемо глас Вожји и повјероваћемо му, угледаћемо се на Ниневљане и на цара њиховога: Цар њихов усша са иријесшола својега и сједв у иеиео 3 ), Устаје са пријестола и понижује се пред Господом, осјећа и признаје да је грјешан и недостојан, а за знак тога он се вас предаје тузи и жалости, осјећају највеће смирености; диже се са пријестола висине и господства и сједа у пепео, јер се сјећа, да је земља а да Ле у земљу отиЛи^). Ово сјећање, ово признавање, ова побједа смирености над гор дошћу веома је потребна, да можемо и корак само унапријед поћи у поправци свога жикота. Ваља признати, да смо грјешни, увидјети, гдје гријешимо, да се можемо иоправити. А тврдокоран чонјек, који у срцу носи опасни коров, што се зове гордост, не признаје и не увиђа, јер му је око обневидило од самол>убл>а и уображрња. Зато устајмо са пријестоља људске гордости и уображене величине; побиједпмо у срцу осјећај и нагон охолости и хвалисања; признајмо пред Господом, да све, што имамо, имамо од Њега; призпајмо, да смо грјешни и ништавни, да смо прах и иепео. Изнајући, да се Госиод иротиви иопоситима, а шнижеиима даје благодат 5 ), ионизимо се иред Госиодом као смирени Митар и иодигнуХе нас в ), јер сваки, ко]и се сам иодиже, ионизиИе се, а који се сам ионижује иодигпуЛе се 1 ). Шта је цар даље радио: Скиде са себе своје одијело и обуче се у костријеш и сједе у иеиео 8 ). Признавши пред царем славе, да је као човјек ништаван и грјешап, недостојним се сматра царског одијела, скида га и мјесто њега меће покајничку одјећу, која ће га непријатношћу спољашњег изгледа опомињати на таштину и пролазност његову. И опомињући га са полшн поси-кднал часа смртнога и судњега дана говориће му о поправци и покајању. Скинимо и ми грјешну Ј ) Мат. 25, 1—14. 2 ) Маг. 22, 2—14. 8 ) Јона 8, 6. *) I. Мојс. 3, 19. 5 ) Ја к. 4, 6. в ) 4, 6 ') Лк. 18, 10. 8 ) Јона 3, 6.