Источник

Стр. 184

источник

Бр. 8

Ево нам, у Христу љубљеиа браћо, дивне згоде, да наставимо данас прошле недјеље започето размишљање и поучавање о гријеху, посту и кајању, не бисмо ли се из лијепога примјера Ниневљана поучили, шта нам ваља радити, да се спасемо од гријеха, смрти и пропасти. Пропаст је неизбјежна, смрт је извјесна, а суд Христов тако близу за свакога од нас, да већ више није потребно, да вам о томе говорим, како ћемо вјечно страдати, ако на даље останемо у гријешењу и безакоњу. Ношто сам вам казао задњи пут гдје и како гријешимо, радујем се, Богу хвала и његовој великој милости, што ми се данас поново дала прилика, да вас здраво видим и да се с вама искрено поразговорим и посавјетујем. Ја не ћу бити као Јона пророк, да вас кратком рјеченицом: Још чешрдесеш дана иа 'Ке Ниневија проиасти поплашим и сметем, а нослије да се немарно повучем од вас и из даљине радознало и живо ишчекујем и посматрам, хоће ли Ниневија доиста пропасти и шта ће бити од ње. Не, ја не ћу то, јер мм на срцу лежи ваше сиасење. Него ћу вас њежно ухватити за руку, да вас поведем^ драги моји Ниневљани, путем спасења, да вас поучим, шта треба да радите и како да живите за четрдесет дана великога поста, како бисте у четрдесети дан дочекали мјесто тужне пропасти радосну слободу, м]есто црне смрти свијетли Васкрс Христов. А. и мени и вама биће вођа на путу поступак Ниневљана послије Јонине проповиједи. Кад чуше Ниневљани пророкове ријечи, прво ]е било, што учинише, повјеровали су Богу, и повјеровавши му тргоше се из моралне успаваности и освијестише се. Они, незнабошци не имајући писанога откривења повјероваше Вогу на прву ријеч пророкову. А зар ми да не повјеримо, кад сваки дан читамо његове ријечи, и кад вјерујемо, да Ке он ио други иут до%и са славом судиши живима и мршвима 1 ), и кад им буде пресудио, онда ће за осуђене наступити вјечна мука, пропаст без краја. Зар ми да невјерујемо, кад знамо да је Бог истина и да нема ријечи ни обећања, које није испунио. Позната вам је свима врло добро Христова прича О богатмиу и Лазару , гдје стоји написаио, да је Лазар већ одмах послије смрти отишао у блажеи, и ако тек привремени живот, а богаташ у паклене муке, из којих се више није могао избавити, и ако се у мукама горко кајао 2 ). Ми морамо вјеронати ријечи Вожјој, да је пропаст нагла и хмтра, кад помислимо само и I изненадни долазак жеников. Како би нам тешко бнло, кад би нас неспремно затекао, и кад би нам узбуњенима његовим доласком, пошто

7. чл. симв. вјере. 2 ) Лука. 16, 19—31.