Источник

источник

Стр. 183

прекосутра или касније који дан. И Ј >ибар баца који пут удицу цио дан, па све узалуд, али пред вече улови рибу, која је цијели дан бјегала од њега" 1 ). Једном ријечи, „пастир-проповједник, слушао га ко или не слушао, мора сијати сјеме и даваги сребро (под камату), да Бог не затражи више рачуна од њега, него од мјењача") 2 . Пастир у овом случају мора овако мислити; „нећу престати говорити, па ма ме нико не слушао. Ја сам љечник и пружам лијек; ја сам учитељ и поучавати морам. Не поиравим ли никога, па шта онда? Ја за то имам награду! И врела бију, а ако нико не црпе из њих, а из извора извир^ вода, и ако је нико не захита, и ријеке теку, и ако нико не пије из њих; тако и пропокједник мора учинити све, што од њега зависи, па ма га нико не послушао. Јер нама, који примисмо службу ријечи, човјекол.убиви Бог је поставио закон: никада не остав.љати свога посла и не ћутати, па слушали нас, или бјегала од нас" 3 ). [Наставићесе. | -?■ I О посту и покајању. Двије проповиједи на недјељу Месопусну и Сиропусну говорио у св. саборној цркви сарајевској јеромонах Вдадимир Боберић, катихета вел. гимназије. II. Још чвтрдесеш дана, иа Иа Ниневија проиасши 4 ), тако је загрмио пророк Јона кроз улице покваренога града асирскога Ниневије. И не разумјевши посланство своје, да Бог проповије^у ввеговом хоће, да се онај народ обрати и жив буде, а ке да пропадне, ужасном вијешћу поразивши преплашене Ниневљане оставља их и повлачи се од њих у тврдом увјерењу, да ће му се пророштво испунити и да ће Ниневија у истину за четрдесет дана пропасти. Али на велику жалост своју грдно се преварио. Јер кад чуше Ниневљани пророкове ријечи, повјероваше Богу и огласише пост и обукоше се у костријет од највећега до нчјмањега. Цар њихов уста са пријестола својега, скиде са себе своје одијело и обуче се у костријет и сједе у пепео — знак великога кајања и жалости. И нареди цар пост по свој земљи и заповједи, да се призива име Божје и да се врати сваки са злога пута и од неправде, еда се поврати и раскаје Бог, и поврати се од љутога гњева својега. / ') Бес. стар. народима П. Т ) Бес. стар. народима 1. 3 ) Бес. стар. народима. I. 4 ] Јона 3, 4.