Источник

источник

Стр. 175

мишља), то је онда субјект, који представља, идентичан са представљеним објектом" 1 ). Садржина самосвијести састоји се у оном праћешу наших мисли нашет^ душевног рада и сазнавању, да је то само наш и никога другог рад, да се ми у томе дијелимо од свих других бића. „Пошто је душа као ,.ја", које представља, сама себи иманентан објект, (сама себе представља), она постаје свјесна, да има свијест и то је самосвијест'* 2 ). „Самосвнјест је знање о себи и иостаје тако, што човјек прво: са спољашњег објекта својих спозиаја иде натраг (рефлектира) на чин спознавања и на тај начин на субјект спознавања; што он друго: тај субјект (своје ,.ја") разликује од спољашњих предмета и својих стања, и треће: што он ова стања приписује себи као своја, као трајном њиховом носиоцу" 3 ). Живот душевни може бити несвјестан и свјестан. Кулминација а уједно и прави критеријум свјесног жмвота јесте самосвијест. Кажу да и животиња има донекле свијести (јер има представа и појмова); према томе би она могла и живјети свјесно. Но ипак јој одричемо свјестан живот, јер нема самосвијести. Она може разликовати предмет од предмета, али не може да и себе међу њима уочи; она не зна, да може предмете разликовати, па и ако има у свом раду одређени правац или неку сврху пред очима, тај рад је механичан, јер се николико не одиоси на њу саму, пошто она ради без знања, да она то ради. И ради тога, ма колико било свијести у животу, ако нема самссвијести, он иије свјестан у правом смислу. Сасвим је друкчије код човјека. Душа животињска осјећа, али душа човјечија у самосвијести својој осјећа, да осјећа, зна, да осјећа; она је свјесна своје моћи, свога рада и уједно зна, да то нико други не осјећа већ баш она. То она изражава својим „ја". Ми кажемо: ја видим, а не кажемо: моје око види, јер осјећамо, да вид није функција очију и ако се преко њих остварује, већ фуикција наше душе 4 ). „Свој осјећај ја сам осјећам, своју мисао ја с&м мислим" 5 ). Самосвијест постаје од свијести. Кад се свијест развије до из^ вјесног стопрнп . ра^а се из ње самосвијест. То се најбоље види из дјечијег живота. У дјетету се доста рано буди свијест. Дијете има мисли, има расудака, али још нема самосвијеети, догод за себе не каже .,ја". Дијете каже за себе: Нада хоће да спава, Влада је гладан, али

') Јјг Н. ТЈ 1 пс1 : ,,1(еЉ ипс! 8ее1е" стр. П. 47.

*) 11)1(1 II. 49.

3 ) Пг 6. НајЈетапп : ., I и т1 Хоеик" 21.

4 | С(. Меуег: 1Ле КопЛаиег пасћ (1ет ТосЗе" стр 31.

е ] Н. КШег : „11п81ег1)ПсккеИ;" стр. 126.