Источник

источник

Стр. 211

понијети може. За тим вал,а да тежи чиста хришћанска душа, да не кдоне под терегом крс I а! У том нам се ваљз вјеџбати, то нам ваља од Господа просити, а не пролазно н сујетно благо што и неанабошци пшту. — За то је и мати црква одредила вријеме кајања, вријеме благопријатно по душу, да свако испита сада, и очисти душу своју иостом и молитвом, да јој да слободиијег полета небу, да је кајањем подсјети на крст и самопрегореше. Па одите, љубазпи моји, поклопимо се часноие крсту Господњем. Цјеливајмо га чистим срцем и уснама и завјетујмо се, да ћемо поћи за Господом. Ако нам је, малодушнима, тежак терет сопственога крста, ево нам умјесто Симона Киринејца цркве Христове, која ће нас благодатним средствима својим за спасење умудрити, осиажити и научити, да је иго Христово благо и јарам његов лак. Ходите, пођимо за Господом! Јер благо оиом, ко за њим пође; тај ће доспјети до пошљедње мете, и ту ће да чује најрадоспији позив: „Ходите к мени сви, који сте уморни и оптерекени и ја ћу иас одморити и наћи ће те покој душама својијем". Амии. (Мат. XI. 28. 29.).

Инструкција коју је Митроиодит иарловачки Стратилировик ианнсао и нослао адзншистратору вршачке еиархије Сннесију Радивојевићу под 18. нов. 1827. год. Ор. 204. Что не /Ис >г8т г к Презвитгри 8празднжнои гбцни столиц'^ ? I.) Не<иог8т к ткорити вса она, гаже по тлин*к чинл Др^ЈЕИиснонскаго салгк 0ШГКОГГК ТКОрИТИ ИЛ1ДТК, иже ТЛК0К8 КЛлСТК ИНО/Иб ддже ни иор8чити нс <ио= жетк, иже вк1 ко пресвитерсколгк степшб ккм^к; гакока с ^тт*: ()8 кополож« Н 1 А, и (18коп()оизкедн1ЈА на стнини чина, и проч. сего родл. Г1.) Не <иогбти ткорити кса оиад, гаже токгио по класти клијчж салп^ ДрХЈерси ткорити илитк, ио ^иожгг^ћ силок? пор$чжЈ/Л и чрез к инк1А твормти. Не с8ф8 8во законнол!$ Лр\ЈерЕн> гако пор8чителк>, не иф8тк пресвитери ш кого прјлти такок8 кллстк коеа нј ил18фе никоил!же оврлзолп), ткорити не л1ог8т г к таковк11ск скАцннод-кисткш, гакова с8т"к : д8\окнк!А пдствк! пок'кр1НЈе, раздаАнЈе и ОггкелЈно 8ткерждеЖ1, тако пок-креше кАзанЈА и р-кшенјд, еже ко Лпрофенјк* гр'к\шк г к при испок'кдсШш или ко ЈЈ-кшенјно Ш каноншк 'к Ш ксевкгсочаиширу дозколенш. Ш.) Ракн'кже пов'кренЈе и врбченје онк^к, иже по раз$Л18 запок-кдеи церкокнк1 \'к наипаче од иеркк1а до шктма (I.-—VI.) прл<ио ко кластн ар\ј= ереискои принадлежаг к мкоже с8т'к: оврдди церковнк1А ^пШв) или капона.ии писанкмш или предлшелп* Ж дрекле 8потр«влАел1К1А, тупнкона, чина церковнаго н 6рар\ическаго, чина л»олиткеннаго скацпнно слбжекнаго (и салиго овраза, газмка