Источник

источник

Стр. 195

Добро је осим тога навести још и сва друга мјеста и л^ековита врела, која иаш народ поштује, и на којима се свијет ради молитве сабира. АЕ. Митрополит: Серафим. Бр. 5. РеФ. П. ех. 1901. Консисторијска сједница, у Мостару, 2. јануара 1901. Цречасшш иротопрезвитерским звањима херцеговачко-захумске Митротолије. За наш нови шематизам, који ће скорим изаћи, изволите се побринути, да нам до краја овог мјесеца најдаље пошаљете кратак некролог свију свештеника, свју учитеља и главних добротвора из вашег протопрезвитерата, који су преминули од 1891. до конца године 1900,, јер смо ради њихову читулу донијети у Шематизму. АЕ. Митрополит: Серафим. Број 9. из 1901. Свему иречасном свештенству сриске иравославне Митроиолије Херцеговачко-захумске. Добили смо од једнога свештеника из епархије ово питање: „Може ли се дијете знаменовано, а некрштено, клд умре, у освекено гробље укопати, са свештеником спровести и опојаги? 1 ' Овакав случај могао би се десити још коме од свештеника, који се не би можда знао наћи, те ради владања свештенства, у такој прилици овим путем доносимо одговор на поменуто питање; Ушљед знаменовања дјетета ступа у крило Христове цркве у својству оглашеног. „Знаменовање под којим се разумијева знамење крста и примање хришћанског имеиа, јесте приведење дјетета к оглашењу ради тога, да послије неког времена прими благодат крштења, јер су оглашени били свагда сједињавани с црквом, слушањем слова Божјег и крсним знамењем" (Новал СврижалБ). Као такво оно се може укопати у освећено гробље, али се не смије — разумије се само по себи — опојати по обреду православне цркве, јер и ако знаменовано, није било крштено. Из консисторијске сједнице у Мостару 11. јануара 1901. АЕ. Митрополит: Серафим.