Источник

Бр. 10

источник

Стр. 221

Обазримо се мало опшнрније на ону тврдњу Уо^1-а, Мо1е8сћои-а п других представника материјализма, који тнрде, да је мисао екскременат мозга, као што су жуч, слуза, мокраћа и т. д. екскременти дотичних органа. Но ни чулно опажање није материјална функција мозга, а камоли мисао. „Представа је само представа неког предмета. Кад добијамо представу, онда неко у нама купи критерија дотичиог предмета и слаже их исто онако, како су на предмету? И код интелективних је нојмова исто тако. Ако је мишљење материјална функција мозга, онда и мисао мора бити материјална" Ј ). Пошто није материјална, није ни њен узрок материја. Врло лијепо одбија оваква материјалистичка сравњења физиолог Е. Нивсћке. Он вели: „И мозак има своју тјелесну функцију. Та се функција може сравнити са пробавом, или са лучењем жучи, па да не морамо скакати на страно научно поље, те доводити у свезу сасма противие ствари. По здравој логици ово је права аналогија: као што бубрези, стомак и мишићи обављају свој кемијско-електрички посао тако и мозак производи свој, њему својствени, нервни електрицитет" 2 ) Само се од себе каже, да тијело не може од себе производити мисли, јер од материје може постати само материја, а материја не може произвађати из себе нематерију. И да дозволимо, да би мишљење била функција мозга, о чему би могао човјек мислити? — Он би могао мислити само о материји. Али ми видимо, да имамо апстрактних појмова, појмова такових, који спадају надчулном свијету. Покушавало се још у старо доба, да се изађе из овог тјеснаца. Симија говори Сократу у тамници, да му није јасно идеалистичко становиште, јер се може рећи, да и лира лијепо удешена издаје од себе глас, т. ј. нешто невидљиво, нетјелесно, а при том лијепо и божанствено; лира и жице би биле тијело, а звук душа; кад би лиру разбио или жице потргао, нестало би и звука а ). Будисте су такође сравњивали душу с варницом: као што варница искаче из два дрвета, која се тару једно о друго, а варнице и дрво су сасвим неслични и по снази и по изгледу, тако је и са душом и тијелом (мисли и мозгом). 4 ) Као примјер, да се душевне појаве могу растумачити материјалним узроцима, наводи се код Грка још хармонија. Хармонију произвађа н. пр. инструмент, но не само његове струне; ове дају од себе само Звуке, али звуци још нису хармонија, већ кад дођу у извјеотан одно-

•1 Ш<1ет стр. 27.

2 ) „8сћа(1е1, Шгп итк1 8ее1е с1ег Мешсћеп «п4 <1ег Тћ1еге и , стр. 162.

3 ) Р1а1о: „РћМоп" стр. 3(>.

*) 6. Те1сћти11ег: „ХЈћег (Ие ШиЛегШсћкеН с1ег 8ее1е" стр. 37.