Источник

Д.УХОВНИ лист ЗА ЦРКВЕНО ПРОСВЈЕТНЕ Г10ТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XV Сарајево, 15. јуна 1901. Бр. 11. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВПП БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДНИК: јеромонах ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије.

Душа и бесмртност. — Александар Живановић [Оспјек.] (Наставак.) Ни животињу не смнјемо нпзплтп простом машином у сасвии обичном смислу, а још мање човјека, као што то чине материјалисте (Уо^ 1 ), јер се из живота увјерапамо, да у нама заиста постоји разумна душа. Ако је Уо^к одбацује тобоже зато, што је не може видјети, омирисати, чути нити окусптп. а Ујгсћолу и његови другови материјалисте зато, што не могу да и;фу душевну супстанцију, која би се могла свестп на физикалне закоие, то одбацивање пије тако моћно, да би могло уништити и саме појаве душевне, које саме свједоче човјечанству о себи. Међутим баш та околност, да се душа не да свести на физикалие законе, каже нам, да је душа неко биће одлично од материјалппх предмета, који подлеже физикалном закону. Кад би душа била подложна том закону, не би пам ништа сметало, да у лабораторцјама правимо организме. Ако је човјек, или ма и најпростији организам, прост склоп материје, зашто се не би могао тај склоп про. нзвести и у лабораторијн ? Каже се, да кемија не може организма створити с тога, што образовању организма, морају ићи на руку природне силе. Но природне силе нису изгубљене, оне су многе у рукама човјечијим, а поред тога човјек може удружити с тим силама и своју

■) Ма(ег1аНвтиз о<1ег Сћпз^епИгат ? етр. 104.