Источник

Стр. 242

ИСТОЧНИК

вјештину. Ну залуд му је сва његова вјеттина и све његове силе; он организма не може склопити, јер би му за то требало, да произведе животну свагу, душу, а та се не прави у лабораторијама. „Кемији неће никад испасти за руком, да ма једну ћелицу, један мишићни кончић, један нерв, један органски дио, обдарен виталном снагом, начини 1 ), јер се „кемизам" (који је само мртва, анорганска природа) нигдје не уздиже до душевног центрума, који господари над рефлексивним акцијама у организму. Кемизам никад не може произвести живота" 2 ). Мо1евсћои вели, да је човјек „сума својих родител.а и дојкиње, мјеста и доба, ваздуха и лијепог или ружног врпмена, звука и свјетлости, хране и одијела" 3 }. Тим је потврдио материјалистичко мишљење(, да је душсвни живот тјелесна функција, да он иије рад неке супстанције, већ појава, зависна од тијела и других материјалних увјета. То је још боље мислио да поткријепи поновивши изреку Б. ГеигБасћову: „Човјек је само оно, што једе" („Вег Мепвсћ 181; пиг, ег [бб!'' 4 ). Духовито додуше речено, јер се ријечи јако лијепо подударају, особито у њемачком језику, али без смисла! А још љепше црта Мо1енсћои, процес развијања човјечијег, тсад пита: „је ли то просто, ако се човјек сваки пут преобрази при вечери, на којој претварамо материју без мисли у миеаоног човјека, на којој заиста једемо тијело н крв духа, да бисмо дух пренијели у све дијелове свемира и у сва времена иреко, дјеце своје дјеце" 5 ). Сасвпм би логично дакле било, да човјек треба да што впше једе, па ће имати више мисли. Зато су ваљда богати људн, који имају на расположењу више и бо.л,их јела и духовитији од од простих и сиромашнијих људи, јер имају више материјала за своје мислн! Онај, ко може да највише поједе, пмао би највише звслуга; од њега би зависио прогрес човјечанства, јер би он морао имати највише и најједријих мисли. Сало у дебелих људи би био резервоар њихових мислн и најдебљи људи би заслуживали највише поштовања. А до тог поштовања и не би било тешко доћи, јер „претварање материје у мисли и није тако тежак душевни посао: за њега се тражи здрав, јаки апетит и добра пробава" 6 ). Још ћемо се запитати: од каквих је пошљедица материјализам сам на себе? Ако он одбацује мисао, онда је сам бесмисао, т. ј, он се равна без мисли и мишљења. Јер ако су мисли тјелесна функција, органски рад нашег мозга, онда се не може ни просу^ивати, која је

1>г. Н. ТЈ1г1СГ : 1111 <1 8ее1е" 1. етр. 43.

2 ) I. Н. РЈсћЈе: „ПЈе Мее <1 ег РегвопИсћкеН. . . . стр. 151.

3 ) Пг. Н. Шпсг: .. 1.е11) ппД 8ее1е" I. стр. 3.

4 ) _Ма1епа118ти8 осЈег СћгЈв^епЉит ? стр. 105. СС. |јг. Н. ШпС1: „Ре1ћ илД &ее1е", ЈћЈс1.

! ') Ј. 8сћа11ег: „1^еЉ ипс1 8ее1е" стр. 99.

8 ) II 11(1.