Источник

ћр. 11

ИСТОЧНИК

Стр. 243

мисао боља, која једрија, која је логична. Логичке би биле све (а пО томе и ниједна), јер су све истог порекла, наиме свима им је узрок тијело; од мозга зависи све: од здравог мозга су здраве мисли, а од болесног болесне. Но ко може (без мисли) одредити, којег је мозак здрав, а који није? Можда је баш онај здрав, којег ми сматрамо болесним, па онда тако и шегова мисао! Мисао у лудака и она у здрава човјека су по материјализму савим равпоправне, јер се не може ни тражити, да све мисли буду једнаке, а пошто све имају један извор — тијело, имају сва права иа опстанак и све их морамо нодједнако (или никако) респектирати. „С материјалистичког становигпта је без смисла разликовање здравих п погрјешних представа, па тако је не само својевољна, већ и контрадикторна тврдрнп, када материјалиста проглашава своје мисли и тврдп.е правима, а онд својих противника погрјешнима. Ако је мисао у свези мисли само продукт природног процеса. који је као такав при извјесним околаостима и увјетима Неизбјежан, т. ј. који мора бити такав и никакав друкчији, то онда св<^ мисли, сви појмови, расутци и закључци имају управо ист> прав>, ниједан нема никакве предности пред другима 1 ). На тај начин материјализам негира сам себи и у том је гвегова кулминација, или као што каже Г.сћ1е: „он је једна од оних заблуда, која има неке пријелазне важиости као криза у развићу времена (човјечанства), али која не може зауставити великог развића и опћег напретка" 2 ) и прп свем његовом напрезању и данас му можемо довикнути са римским класиком: Оих аЦие ]трега1ог у!(:ае то]ЧаИит аштив ек1! 3 ) Материјализам се баца у наручја природним наукама и хоће пречесто да себе с њима идентифицира. Но природне науке могу га само по изгледу подупирати, али уисгину не. Тобожња сродност природних наука с. материјалистичкнм погледима потјече отуда, што су нам до најновијег доба природни закони били слабо познати. Ту се нашао материјализам и понудио своје хипотезе, те се и без одобрења заступника природних наука извикао за мјеродавни форум у науци. Но баш га природне науке туку. Има још њеких тачака додуше и у природним наукама, гдје се материјализам одржава, а то су неријешена питања; у природним наукама има још много хипотеза и у тим неријешеним пнтањима материјализам засада, док се дефинитивно не ријеше, води још велику ријеч. Како природне науке побијају материјалистичку тврдњу, видјећемо одмах. И да није материјализма,

'] Ог. Н Шг1Т: ,, К.м!! шк1 8ее1е" I. стр. 3. 2 ] 1)1 р Т(1не (1 рг РегвбпИсћкеН . . ." стр. 42, 8 Ј 8а1иш1;1и8: „Ве11ит Ји^иШнпит-', сар. 1.