Источник

Стр. 244

ИСТОЧНИК

Бр. 11

шорали би смо се обазријети на теорију промјене материје у нама, јер је та теорија од велика значаја за наше питање, пошто се из најбоље види, да наша свијест потјече управо оц дупте, која се не мијења као тијело. А уз ријеч ће се видјети и колико је материјализам сродан са природним наукама. Природне науке (поименце: физиологија) уче нас, да се наш организам мијења. То признају и материјалисте. По тој теорији органска тијела, особито животиње и човјек, избацују из себе стару, непотребну материју и замјењују је непрестано новом. Помоћу те промјене материје одржава се наше тијело гипко и свјеже, иначе би брзо малаксало. Док тијело расте и развија се, у њега се непрестано доважа и с њим се асимилира нова материја. 1Пто је човјек старији, тим се у њему мање гомила материја, док то нагомилавање (растење) послије двадесетих година не престане. Но и тада тијело добпја непрестано храну у себе, те ће према томе природно бити, да стара материја уступи мјесго новој, млађој, снажнијој. У старије доба, кад растење тијела престане, доважање хране је од прилике једнако са избацивањем старе материје. Промјена материје је у нама од јако велике важности, она је потреба нашег тијела. Кад она престане, наступа смрт, а ако се мало нове материје дпвађа у тијело (н. пр. у болести), тијело губи свјежину, суши се. Промјеном материје се наше тијело непрестано подмлађује. Физијолози се не слажу у времену, за које се цијело наше тијело измпјепи; обично се узима седам година 1 ), неки узимају три 2 ) а неки још много мање времена. Послије тога времена нема у нашем тијелу већ ни једне ћелије старе материје; у нашем је тијелу послије извјеснога времена сасвим нов материјал. Најбрже се мијењају на нама мекани дијелови, н пр. крв, разни сокови и т. д., а најспорије тврди дијелови, кости. Нокти се н. пр. мијењају доста брзо; за пола године дана израсте сасвим нов нокат из коријена, јер сваке недјел.е нарасте по један милиметар. Одрастао човјек изгуби за 24 сата по прилици Г5—2 кг. материје 3 ). Особито се брзо мијења мозак. Док се цијело тијело једанпуг промијени, дотле се мозак обнови сав по неколико пута. Промјена материје се највише обавља преко коже, а затим и на друге начине. ПГто међутим бива с нашим душевним животом, док се материја непрестано мијеи.а ? — Наш душевни живот се такође мијења, али само обогаћујући се, а стару садржину своју не избацује из себе ') Н. П. Рождественскш: „ХристГанскад Апоиогетика" I. стр. 417. 2 ) Ог. Р. Наке: „НапЉисћ <1ег А11^ет. КеЦ^ГоштввегшсћаА* I. стр. 145. 3 ) О. ГеГсћтиНег: г ХЈћег Ше ТЈпа^егћНсћкеН; <1ег 8ее1е" стр. 33.