Источник

Стр. 270

источник

Бр. 12

Учење св. Јована Златоустог о пастирској слуЉби. По његовим бесједама и писмима написао В. Гладши ГГревео: Милнвој Јовановић, парох. [Карлово.] (Наставак.) Значајно срество у ствари наравственог руководства стадом јесте примјерни живот еамога пастира. Пракса из жикота показује, да добар примјер каткад више назидава од ма каквијех ријечи. С тога се тражи од црквеног пастира, да примјером свога врлог и побожног живота докаже стаду могућност извршења свијех заповиједи Христових. Позвани да буду савјетници науке Христове пастири морају у свему и поступати тако, да буду достојни тог великог имена. „Живот пастирев је најбоље срество у ствари наравственог руководства стадом", вели Ј. Златоусти 1 )! „Ето достојанства учител>ева, да назида ученика својим врлинлма" 2 ). „Учитељ мора учити не само ријечима, него и дјелима: „ко изврши и научи, тај ће се великим назвати у царству небескоме" (Мат. У. 19.), и сасвијем оправдано, јер филозофисати ријечима врло је лако, а показати све то на дјелу својина је оамо душе свјетле и велике" 3 ). „Ништа тако не приводи истини као поштен живот, јер људи не гледе толико на ријечи, колико на дјела наша .... ако је дјело ту, ма и не било поуке послије шега. само дјело може боље од ријечи научити оне, који гледе нанас" 4 ). Ако у области обичног васпитања сваки педагог мора сам прије свега вршити оне захтјеве, какове ставља својим питомцима и никада не допустити, да се ријеч његова разилази с његовим поступцима, то се тијем више тражи од црквеног пастира 5 ). На очигледном примјеру живота пастирева паства се прво може увјерити, да је у животу могуће живјети по учењу јеванђелском, а друго одушевиги се, да се угледа на тај примјер. А нри том живи примјер, који свагда стоји пред њиховијем очима, непрестано ће сликатн пред њима, као какав образац, пут, којим они морају достићи спасење. „Научи прије свега самох-а себе, говори Ј. Златоусти свакоме црквеном пастиру, кмд се поучиш свему томе, што ти је Господ заповједио да чуваш, тада ћеш тијем стећи много онијех, који ће се на тебе угледати, као што свјетилник када гори, може запалити собом много другијех, а кад буде угашен, не ће 1 ) Бес. на раана мјеста св. Иисма. 2 ) Бес. на Дјела. 3 ) Бес. на Јеваиђеље Јованово. 4 ) Бес на књигу Бића. Бес. на II. Кор.