Источник

Бр. 12

ИСТОЧНИК

Стр, 271

свијетлити ни за самога себе, нити ће моћи запалити друге свјетилнике: тако и праведан живот, када свјетлост, која је у нама, буде свијетла, тада ми представљајући собом другима примјер (достојан угледања) можемо створити (из њих) множину ученика и учитеља. Јер ријечи не могу донијети слушаоцима толико користи, колико наш живот" 1 ). Снажан утјецај примјера показује се на негативан начин, путем утјецаја хр^авих примјера, чија је снага, на жалост чак много већа од снаге добрих. „Ко ће од народа говори Ј. Златоусти, жељети, да буде скроман, кад види началника гнијевна" 2 ). Онај пастир, чији живот долази у сукоб с његовијем иозивом, не може рачунати на добре плодове своје службе, чак ни у том случају, кад је усрдан и љепорјек проповједник. Снага ријечи, којом хоће да се покаже пастир, ма и у доброј сврси, да утјече на вољу слушалаца, не ће имати потребног утјецаја на људе, који знају рђав живот пастирев. Тешко му је увјерити слушаоца, који зна, да он сам није увјерен у оном, у чему увјерава друге. Шта ће прије изабрати за себе његови слушаоци: да ли ријечи његове, којима устаје против порока и етрасти, или његово владање, које гледа кроз прсте тијем пороцима и страстима ? ПЈта ће живље дјеловати на вољу већ упућену на зло : да ли ријечи његове, које говоре: „не чините то, што ја чиним", или његови поступци, који вапију ; „не дајите значаја ономе, што говорим" ? На тај ће начин пастир можда против своје жеље постати саблазан за своје стадо, за што му Господ објављује „тешко" (Мат. ХУПЈ. 7.). Откуд такви пастир да узме тако потребну му апостолску ревност и смјетост, да буде учитељ иаравс/гвености! Ако он проповиједа закон, који сам нарушава, ако хвали врлине, које сам нема, ако напада гријехе, које сам чини, ријеч је његова осуда, коју изриче над самијем собом; и ако се још није извјештио у лицемјерности, ако му савјест није огрубила, не може говорити о врлини не црвенећи, и о пороку ие окрнмљујући самог себе. И од стране вјерних као одговор иа своје савјете и укоре може очекивати горку но себе ријеч; „врачу, исцјели се сам", —- „шта филозофираш, кад учиш ријечју; лако је ријечима филозофирати; научи нас животом својим, који је најљепша проповијед" 3 ). Примјеран живот пастирев од велнког је значаја још и због тога, што такав живот јесте једно од најмоћнијих средстава, да привуче ка Христу људе, који не исиовиједају начела хришћанске рели :

! ) Вес. на иосл. II. Сол.

2 ) О свештенству: Бес. на посл ЕФесцима.

8 ) Бес. на Дјела ац.