Источник

Стр. 272

ИСТОЧНИК

Бр. 12

гије (незнабошце, јеретике). Јован Златоустн је дубоко увјерен у томе, да је хришћанство побиједило свијет не мудрогаћу човјечаиском, него живом истинском вјером, величином дјела, пред којцма се ноклонио свијет. С тога добродјетељан живот хришћанског друштва, у чијој средини живе заблуђели и вјерни, и особито строго хришћански живот пастира, који су се посветили циљу апостолства, јесте по мишљењу Златоустову, најбоље оружје, које крха упорство заблуђелих. „Зашто сада не вјерују сви? пита Ј. Златоусти. „С тога што дјела хришћанска нијесу добра" 1 ). „Већина заблуђелих — били они јеретици или невјерни, — не могу се разумом увјерити о истииитости нашег религиозног вјеровања; али сваки па и најпростији човјек је у стању судити о достојанству наишх дјела, — да ли су добра или рђава, и са наших дјела закључује на достојанство наше вјере. Филозофирање ријечима, неоправдано филозофијом дјела, не може увЈерити; и да би наша проповијед била успјегана, ми морамо заблуђелнма најприје показати наш живот, па онда их поучити ријечју. Живот је снажнији од ријичи" 2 ). У погледу обраћања незнабожаца у вјеру Христову Ј. Златоусти говори: „упорство незиаб'»жаца ирије доказивања ријечима морамо иобјеђивати животом. Побјеђивати својим животом јесте нсто што и доказивати без опровргавања. Ма колико ми филозофирали ријечима, није користи у томе, ако наш живот није бољи од живота незнабожаца. Не пазе они на наше ријечи али мотре шта ми радимо, и говоре: најприје сам поступај према ријечима својим, иа онда пружај савјете другима. Ако проповиједага о небројеном благу у будућем вијеку, а сам си тако привезан за блага земаљска, као да не би ни било будућих блага, дјела твоја ће ме нрије уцјерити него ријечи; и како да ти вјерујем да ће бити васкресење мртвих? — Незнабожац ће ти рећи: по чему ћу сазнати, да се може извршити што Бог зановиједа (у Јеванђељу)? Ето, ти си ваепитан у правилима те прекрасне вјере и не чиниш ништа, што захтјева вјера. Рећи ћеш, дакако, показаћу ти друге, иноке, који живе у пустањама и врше све то. Незнабожац ће рећи; каква ми је невоља да идем у горе, да ходим по пустињама. Ако није могуће живити добродјетељно у средини градова, нема сумње, да се заповиједи хришћаиске ие дају извршити, па ма и побјегли из градова у пустиње" 3 Ј. [Наставиће се].

') Бес. на Мат. а ) Бес. на посл. 1. Кор. 3 ) Бес. на посл. Ривд.