Источник

/ / / Стр, 292 ИСТОЧНИК Бр. 13

његова рођака није умрло, већ да живи и на дал>е и показује му се. Сасвим су друга обиљежја духа, а друга тијела. Нама се у сну приказују наши познаници у материјалном, тјелесном облику, а не као духови, према томе чи из сна не можемо добити појам о духу. Ако су снови и фантазије извор нашој религиозности, онда би морале и животиње имати релнгиозних појмова, као и човјек, јер и оне сањају снове. Дарвин вели, да псето у сну лаје, јер сања. Познајемо, да је могуће, али настаје питање, како да псето нејма појма о духу, нити религије ? Јер ако је сан извор појму о духу и религији, онда би се до тога могла узвисити и животиња. Ме^утим и сам Дарвин одриче псету и животињама те појмове онакве, какве их има човјек, те на тај вачин као да и сам мало вјерује у своју хипотезу. Он воли: Док се нису најважнија својство човјечијег ума : фантазија, љубопитство, разум и т. д. довољно развила у човјеку, снови га нису могли довести до појма о духу исто тако, као што они не дова^ају до таквог појма н. пр. псето" 1 ). Рожденственскш на то с правом примјећује, да по тим Дарвиновим ријечима није сан повод и узрок појму „дух", већ човјечије умне способности. Анимизам се најбоље туче сам собом. Он све појаве душевног живота: религију, морал, естетски осјећај и т. д. сматра за производе културе човјечије. Но пита се, како да се човјек поред толико развијене данашње културе још држи вјере у бесмртност и како да је та вјера опћа својина свих људи? 2 ). Ако је дивљак био неразвијен, па дошао до појма о духу на тај начин, Европејац као душевно развијен морао би тај појам као лажан, као халуцинацију одбацити. Дарвин вели у горњем наводу, да дивљак не може да разликује субјективне утиске од објективних. Али може Европејац, па зашто се ипак држи вјере у духове и бесмртност? Зашто ни један дивљак није дошао на мисао, да је тијело неумрло, јер он у сну види тијело, а не духа? Зар зато, што види, да јава обара сан, да је тијело мртво? А зар исто тако не види, да јава не одговара сну и у погледу духа? Зар не може знати кад се аробуди, да је његов сан био само пријевара? Са напредовањем човјечанства морао би се изгубити појам и вјера у духове, душу и бесмртност, јер ако је сан вриједио нешто дивљаку, зар вриједи и интелигентну човјеку? Даље вели Дарвин, да дивљак мисли кад се пробуди, да је ње= гова душа била на пугу, те се на јави сјећа доживљаја с тога пута. Па зар би на тај начин дивљак могао добити појма о духу ? Зар он ') Н. П. Рождественскш Христ1анскал Апологетика" I. стр, 202. 2 ) СС. О. Ре11: г , I Не 1Јп81егђНсћке11 ..." стр. 121; Н. П. РождественскШ: „Христ. Апологетика" I. стр. 203.