Источник

Стр. 348 ИСТОЧНИК Бр 15

Неколико старих натписа. Као додатак „опису" и „прилогу" описа манастира Добрићева приопћио: Леон. Нинковић, јеромонах. [Манастир Добрићево]. Опис маиастира Добрићева, који је излазио у П.—V. свесци „Просвјете" од 1899. год., па ни рилог опису у VI. свесци истога часописа и године, те ни „стара писма" у VIII. св. „Просвјете" за 1900. год. не могоше потанко н у цјелости обухватити све старине, које нам тамне догађаје разсвјетл>ују и који због своје историјске вриједности могу послужити као грајја за историју српске цркве, некн су чак натписи при оппсу, биће непажњом слагача и осакаћени, као п. пр. нагпис нзнад жртвеника, кога ћу поново у вјерно-орнгиналном препису на првом мјесту овдје ставити. А уз то даљим трудом и нстраживањем, дошао сам до још некојих натписа, које ћу мало ниже приопћпти. I. Натпис изнад жртвеиика , који је у II. и III. св. „Просвјеге" за 1899. погрјешно штамнан, гласи у „Просвјети" : ,,-ј- 0(1 поп ... Еа ... оки^ Бг да га прости г к тр^ди се о то,н Тгодор Зогк .. о г к Кг да прости V. Док у вјерном оригиналном препису гласи: ,,-ј- Он свсг .... кокк шкноТ\ т8 ... поп Паичоћк ер.иона .. 31 сн Кг да га простј Тдјсс ото.ик Теодорк Зоггкк Кг да прости". Облик нисмена, боја и радња у свему је аналогна писменима, боји и радњи натписа, који се виђају поред светител>ских ликова — са којима је цјела цркпа украшена, а једна н друга слнчна су оним у Србул>ама н писаннм повел>ама српским. Велика је гптета, што је овај натпнс, ушљед непажње и незнања бившијех блажене памети служптеља ове св. обитељи, подлегао својој судбипи, те иам крије нме обновнтеља ове свете обитељн — попа, а касније јеромонаха Бајовића. Натпнс овај и обновлење — под којим се сигурно сликање цркве мисли — мора да је из времена српске независностн и владавине у овим крајевима. Јер кад се узме, да је маиастир, судећи по печату, из ХП1. вијека, то се и сликање морало сва како, а ,тим поузданије прије свршетка XV. внјека извршити, што лема сиора, да је, чим су Турци 1482. освојили Херцеговину, а 1484. Требнње — у чијој се области !овај манастир налазио — наступила друх^а управа, те се није могло ни помислити, а камо ли радити на украшавању српских православних храмова. Држим, да би било најбоље, да који од наншх стручњака-археологаузме у иретрес и испитивање мана-