Источник

Стр. 344

источник

Бр. 15

тим варају сами себе, докле могу, час побожним дужностима неке назови свјетске мудрости, час (ради своје љеностн и удобности) измишљеном вјером снаге уображења, налазећи уточишта, као гпто веле, код распетог Христа; или тврде, да се само заслугама Спаситељевим задобива блаженство, и да су за то све наше врлине излишне; или се надају, да ће молитвама Светитеља, или свегим причешћем, или дугим молитвама и молењима задобити небесгсо царсгво . . . Не, не ви слијепци не варајте се, Бог се не да преварити! Бог не допушта, да се без казне ружи и грди! Сам Христос приговараше свечано вашим заблудама, вашој (ради ваше удобносги и љености) пзмигаљеној вјери, која све могуће вјерује, али неће ништа да чини, што се не слаже са вашом коришћу, вашим навикама и размаженошћу. Та он је сам говорио : Њ ксак'к г/мг04аи (ии: Гди, Гди внндп' г к к'к цртт негјсмсг. 110 ткораи коинј /ИоегЛ, иже естк на нкск^ (Мат. 7. 21.). По родовима и дјелима њиховијем познаће се. Међутпм ипак се мора признати, да има случајева и прилика у којима и људи побожни и богобојажљиви, праведни, људи поштена срца, долазе често у сумњу, те не знаду шта би требало чинити. Јер не само да свакидашња разборитост у друштву људском забрањује од времена на вријеме, да се прописи науке Хриегове, у неким приликама, у пуној строгости морају пзвршивати, пего, што је још много претежније, може често нека врло тачна истинитост у ријечи и дјелу доћи у опрјеку са другом којом дужношћу, која по својој важности, стоји много више од исте. На сваки начин да има случајева н прплпка, гдје би већи гријех био истину открити, него ли је затајити, прећутати. Ко је тај, који не би, гледајући ббна оца, једину потпору своје породице, како се бори између живота п смрти, ко је велим тај, који не би радо потражио начина, да веселима вијесгима, које ублажују и умирују, продужи истоме јаднику живот, у мјесто да му причајући горку Јстину о срамоти његова кога неваљала дјетета прекрати дане и ако чемерна, али потребна живота. У свему треба мјере и опрезности. Има у животу т. зв. виших дужности, које често мање потискују. Само треба сваки нут у обичном животу познати, које су то више или веће дужности, којима се могу мање запоставити. На то нам баш није потребно велико свјетско знање, нити висока људска мудрост, или изванредна памет, — е да би били подобни сваки пут, као што треба разликовати, управо уочити разлику између великих и малих дужности. Не, Хришћанство и ако је филозофија и ако је узвишена мудрост, али је за сваког схвагљива н разумљива.