Источник

Бр. 16

Али и ту тврдњу, која се ослања само на символику, треба одбацити, као са свим несугласну сч са историјом. Иа и сама противност, која се показала међу спољашње формалним обредним богослужењем старозавјетне религије и унутрашње — духовним служењем хришћанске, свједочи, да се у првим вјековима никако нијесу могле позајмљивати богослужбене одежде од старозавјетног свештенства. Вјерни из првих вијекова, чак су избјегавали и само име Еереб;, које би их потсјећало на јудејско своештанство, те су га 31мијенили са ета'ахо7го$ и -кроготм^ 2 ). На који би дакле начин могли они примити у свој култ оне, који би их непристано потсјећали на то, да су под законим служењем изгубиле своју важност ? На да.ље, то су биле одежде оног (древног) свештенстка, које је било опредјељено засебној класи л,уди Онда, не допуштају ни сами услови, при којима је хришћанство ступило у свијет и на дал>е се развијало, да се нозајме цркв. одежде из старо-завјетне религије. Хришћанска је црква већ у самом свом почетку навукла на се мржњу и завист од стране Јудеја, а доцпије и крвава прогонстка (арх. Стевана и ап. Јакова). Та се мржња и прогонства продужише и у течају доцпијег времена. При таквом стању цркве, тешко су се могли њени преставници користити одеждама јудејеког свештенства, јер би онн, као нарушиоци и и оскврнитељи закона, тијем поступком навукли на се још већу мржњу и прогонства од страпе Јудеја. С друге су се стране морали преставници хришћ. цркве чувати, да не употребљују јудејске одежде и због тога, што су незнабошци били у великој омрази и непријатељству са Јудејима а нсту су мржњу гајилн и спрам њихове р; лигије п обреда, — те би се употребом јудејских одежди незнабошци увијек потсјећали иа спољашњи обредни закон Мојсијев, који пм је био мрзак, а на тај би начин сами они сметали незнабошцима да ступају у хришћ. црквепу заједницу. Али за све ово историја пам је најјасније свједочанство. Не налазимо ни једно мјесто у историји, које бн нам ишта споглињало о примању летивских одежди и то све до VIII. кијека; а да су биле примљене, то би се свакако еноменуло у исторпји, а још би чудноватије било, зашто о томе не би ништа спомињао бар који од патристичких писаца. Шта више, о томе се није ништа спомињало чак ни онда, кад је било правога повода за то. Често можеме наићи на то, да поједини писци испитују левитске одежде и расматрају их, али ни код једнога нема спомена о томе, да је првобитна хришћанска црква примила те одежде у своју употребу 3 ). Тако се Јеронии у два маха ') Кг1в^. СН. ор. у Кгаив'а у Ееа1-Епеуо1. В. II, а. 175, спГ. 8. 184. а ) Кгге^. СИ. ор. и Кгаш'а у Кеа1-Епсус1. В. II. з. 179. •) Кгје" 4 . СН. ор. и Кгаиа'а у Кеа1-Епеус1. В. II. 8. 183.