Источник

ДУХОВНИ лист ЗА ЦРКВЕНО-НРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Год. XV- Сарајево, 31. августа 1901. Бр. 16. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕГЕ ЈИ. УРЕДНИК: синђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, ирофесор богословије.

Душа и бесмртност. — Александар ЖивановиК [Осијек.] (Наставак. Разјаснимо најприје шта је то атои. Је лга атом фактичкога бића; да ли он занста постоји? На то нам најбољега одговора даје кемија. Она ткрди, да атоми не постоје. Природњаци су узели атом само као хипотезу, да бп могли растумачити неке појаве (скјетлост, електрицитет, дјељивост у матерпје н т. д.) Атом озиачава неки дјелић, који се дал>е не да дпјелити. Ми видимо, да се сва тијела могу дијелнти. Та дјељивост ће имати неких граница; најмањи дјелићи, који се неће дати — у претпоотавци — дијелити на мање дијелове, јесу атоми. Но у ствари нико није дошао до атома. Атом по етимолошком значењу ријечи значи: оно гато се не може сјећи, дијелити. Према томе је атом само појам, само претстава нека, којој не одговара фактичност; он фактички не постоји, и ако га наше мишљење претпостављаТо потпуно потврђује кемија, која каже, да је све сложено не из атома, који не постоје, већ из молекила. Атом је дакле хипотетичка истина, и пошто пе постоји, не може му се нриписивати механична снага. Природие пауке су почеле напуштати атоме, као матернјалне дјелиће, па често под атомима разумијегаају нека средишта спагб (атоми са снагом). Атоми дакле не постоје реално, воћ само као математскп израз„Ко атомима прнзнаје озбнљног, објектнвног значаја, тај је још у

✓ <