Источник

Стр. 362

ИСТОЧЛШК

Бр. 16

филозофским фантазијама природиих наука, које успркос својој емпиријској подлози ни корака нијесу учгншле у разумијевању унутрашњег бића природе" 1 ). Сва тјелеса су, каже се, састављена од атома, па ипак не смијемо атоме сматрати материјом. „Називи у природним наукнма „материја и атом" јесу једно другом сасвим противни : непипл.иви, чулима неприступачни; прости атом, који од себе не може дати никакве појаве, јесте чиста негација пипљиве, чулима приступачне, сложене материје, која се приказује као појава; поред појма о атому игачезава потпуно појам о материји" 2 ). То такође доказује, да је атом чиста замишљена претстава. Пошто су дакле атоми апстрактне природе, то ће и цијела атомистика бити фикција. Погато атоми не ностоје, то не би постојале никакве супстанције уопће, а тада, погато пема супстанција, узрока, не би било ни појава, не би било ни живота, ни свемира. Наведени разлог би једини био довољан, да покаже како се атомистичка хипотеза не може одржати. Али ми имамо и других аргумената. Узмимо да заиста постоје ти замигаљени атоми. Они би били узрок тјелесима, која су из њпх сложена. Атом сам као супстанција није појава, а тијело, које је сложено из безброј атома, јесте појава ! То је несмисао. Погато је сваки атом самостална супстанција, то скуп атома мора бити скуп супстанција. Онда бага пе бн било појава, већ би саставни дијелови свемира биле све саме супстанције. ГГрнмнјенимо ли то на душевни живот, ми би смо у човјеку морали признати, толико самосталних дијелова, колико има у њему атома. И тада би се заиста могло говорити о некој гомили дугаа код животиља и човјека, као што се то по некад и чује. Пођимо јога даље! Атомистика вели. да су атоми мртви, а живот је сложена свеза атома. Ради питања, како се атоми могу свезивати, ко их свезује, постала је теорија о атомима са снагом, т. јда сваки атом има у себи снаге, помоћу које се креће и спаја с другим атомима. Но тим се ипак није избјегло оно, гато се хтјело том хипотезом избјећи, паиме да се свеза атома не припигае нити случају (јер здрав разум не може ни помислити, да би слијепи случај могао произвести цијели свемир), нити опћем природном закону, за који пледирају природне науке, јер кад би атоме свезивао опћи природни закон, онда би он био врховна супетанција, а тада би атомистика прегала у универзализам. Дозволимо пак и гато се не може дозволити, наиме да сваки атом има у себи снагу, помоћу које се креће

'] Ј. 8сћа11ег: „БеК) ип(Ј 8ее1е" стр. 145. *] 1Јг. Н. Штп: „1|еП> ип<1 89е1е" I. стр. 22.