Источник

Бр. 17

Стр 395

ници безакоња („у безакоњу сам зачет" — каже се у 50 псалму). Према томе кад Православно Исповиједање каже, да се душа ствара и даје тијелу, чим оно постане способно, да је прими, не одбацује се тим мисао, да је тијело већ у зачетку способно, да је прими. Блажени Теодорит каже, да се она смјеста јазља у тијелу, чим се оно образује 1 ). Не можемо пак тврдити, да се тијело у зачетку не образује. Православно Исповиједање не означава тачно времена сједињењу душе с тијелом, већ наведеним ријечима хоће /а опровргне мисао, као да се п душа постепено образује, као што бива с тијелом, јер она као биће просто, мора бити наједанпут створена. Већ из дотичног питања у у Православном Исповиједању види се, шта се хоће тим да каже. То питање гласи овако: „Пошто се људи ра^ају у гријеховну стању постаје ли само тијело од сјемена Адамова, или уједно и душа?" А у току одговора се каже и ово: „Кад би и душа била од истог сјемена, од којег је и тшело, морало би обоје умријети". Да је наше тумачење правилно, видимо из вјерског опредјељења IV. васељенског сабора, које каже, да су у Христу божанска и човјечанска природа сједињене „нера.здјелно", а то значи: од самог момента зачећа Његова у утроби Преблагословене Дјеве. Кад је тијело Христово било у самом моменту зачећа способно, да се сједини с божанством, а уједно се сјединило и са душом човјечијом, ео 1рзо је и тијело човјечије у зачетку свом способно, да се сједини с душом. Г1ети васељенски сабор осуђујући Оригенову преегзистенцију душа изрично каже: „Црква држећи се божанствених ријечи тврди, да се душа ствара заједно с тијелом, али не тако, да би се једно створило прије, а друго послије, као што лажно учи Ориген" 2 ). Ово је тако јасно, да не може бити никакве сумње у томе питању. На тај се начин душа наша да свести на душу Адамову, као и тијело. (То је заиста учио још и Тертулијан, али не као што вели Еппетовег, да је он сматрао душу за фину материју, која се на тјелесни начин расплођава, већ баш изрично каже, да се у утроби зачиње сјеме душевно (тропски речено) не на тјелесни начин, као материја, већ као кешеп ашша1е: ех ипа агнша отпе« рго(1п88е, т »[его сопс1р1, аиЈтасдие ветеп, 81 пои согрога1е, аијта1е ("атеи Аап. I. Оропш ћ181ог. сгШса <1е 1ттог4. тог1аНит С. VII. § VI 3 ). Не смијемо схватити Тертулијана буквално, као да он мисли, да постоји заиста сјеме душевно, већ се он тим само сликовно изражава, да су од једне душе постале све душе, и да се душа одмах при тјелесном зачетку сједињује с тијелом).

') Макарије — Шевић: „Нравосл. Догм. Богословље" 1. стр. 226. 2 ) Макарије —Шевић: „Нравосл. Догм. Богословље" 1 стр. 225. 3 ) Бг. Ј. Еппетозег: „ТЈгврт^ ипс! ЛУевеп Дег тепзсћПсћеп 8ееЈе" стр. 23.