Источник

Стр. 394

ИСТОЧНИК

Бр. 17

бремену жену тако, да изађе из ње дијете, али се не догоди смрт, тада ћет узети жнвот за живот, око за око" и т, д. По славенском тексту се дакле даде судити, да је Мојсије држао, да душа улази у тијело тек касније, а но срнском тексту ствар стоји сасвим друкчије; овдје се смрт односи на жену, а не на њено дијете и по томе, ко незгодпо удари бремену жену, тај одговара глобом, а ако је убије, суди му се смрћу. Откуда ове разлике између славенског и српског текста? Славенски текст је преведен са септуагинте, српски је Даничић нревео пак са Лутеровог, протестантског издања, а Лутер је превађао са латинске вулгате. Сравнимо текст вулгатин са словенским и српским! У вулгати дотично мјесто гласи овако: „81 г!ха(1 ^иепп! у1г1 е! регсиз8ег1! ^Ш8 шиПегет ргаедпап^еш е! аћог^уиш ди1(1ет Јресег!!:, зес! 1рка у]хе1'11;: 8ићјасе1)11; (Затпо, диап!ит тагкив тиНепа ехрећегИ е!; аЛЈ1п јиЉсауепп!: У111 аи!ет тогв е)"и8 Гиег11 бићвесига, ге<3<1е(; ап1шат рго атта." Вулгата дакле изрично разумијева женину смрт на оба ова мјеста, док се по српском смрт може односити и на жену и њезин плод, а по словенском (и септуагинти) само на женин плод. Откуда ове разлике ? — Оне потјечу отуда, што су прева^ачи сваки по свом схватили дотично мјесто у јеврејском оригиналу. У јеврејском оригиналу овако стоји: „Кад се сваде људи, и ударе бремену жену и изиђу дјеца, а не буде несреће (или незгоде; у руском преводу је добро речено: вредв: Когда дерутсл лшди и ударлтт, женвциву такт> что она ввхкинетт., но не будетт. другаго вреда .... А если будетт. вред-в ....), да се казни, како му наложи то женин муж и то преко судија. Ако буде несреће, онда узми душу за душу" (не као код Даничића: живот за живот). Дакле ријеч „несрећа" у септуагинти и славенском тексту се односи на дијете, а у вулгати, српском и руском преводу односи се на жену. Оригиналу више одговара латински пријевод, јер тамо нема спомена о дјетету „изображеном" или „неизображеном*'• Нема дакле основа позивати се на стари завјет, као да он учи, да дијете у утроби у првом добу нема живота (Ље(из тапппакиз) 1 ). Шта више и да ја славенски текст најавтентичнији, опет се не може нн из њега као што смо видјели изва^ати такав закључак. Да се протумачи континуитет прародитељског гријеха, безувјетно се мора одржавати и континуитет у душама људским. Ако би дијете тек касније добијало душу, био би континуитет прекинут, а то се противи духу цркве, која каже, да ми већ у зачећу своме постајемо учесЈ ) Чудновато је да на западу, гдје се у богословекој науци дуго вријеме држало, да Фетус испрва није жив, често привађа дотично Мојсијево мјеето по погрјешном пријеводу септуагинтину и говори о „неизображеном* и „изображеном" дјетету у утроби! То се не може друкчије протугаачити, већ да ти писци цитирају по оним св. оцима, који се служаху септуагинтом.