Источник

Бр. 17 ИСТОЧПИК Стр. 393

се не може ни ин који начин развити душа, јер је она нематеријална, а сјеме је материјално. Остаје иам једино да иретпоставимо, да се вољом Божјом пренаша преко сјемена душа родитеља у нас — како иак, не можемо знати. Ради тога се и не може тачније одредити начин душина стварања. Сам факт да душа иостаје од душе, црква не одбацује, само у погледу начнна тога постајања каже, да душа не постајо од душе на онакав начин, као што постаје тијело од тијела; не контннуира се на материјални начин, већ на духовии, којега ми не можемо ехватити, али га морамо прнмити због своје грјеховности (нрародитељског гријеха). Црква дакле прима духовни традуцијанизамУ питању, кад се душа ствара, имамо привидне несугласице Православно Исновиједање на пигање, кад се душа сједињује с тијелом каже: „Онда чим се тијело образује и постаје способно да је прими" 1 ). Кад се пак тијело образује, тешко је одр^дити. Оно с^ образује већ самим зачећем, и већ је онда способно, да прими душу. Истнна св. Писму се подмеће, као да оно тврдн, да у фетусу нема душе и у прилог томе се нав фг Исх. XXI. 22-—24, гдје Мојсије (по славеиском тексту) наређује, да ако ко удари бремену жену, па убије у њој дијете „иеизображено", да се казни нрема штети, а ако је дијете ,,изображено' 1 , да да душу за душу. И кад би ово мјесто било автентично, не би се смјела та Мојсијева одредба схватити буквално, као да дијете у првом добу нема душе, јер се у том случају неби М01Л0 ни назвати дјететом, ппти бн се могло убити, већ би Мојсије тим ријечима рекао, да је већа штета учињена, ако се старије' дијете у утробн убијо, јер оно већ има вигае снособности за живот, него опо! које је тек у зачегку. Што пак Мојснје по том мјесту не осу^ује на смрт и онога, ко убије дијете још не потпуно развијено (у утроби), разлог би био природчн, јер би мање зло бпло учињено у том случају, него кад се убнје потпупо изображепо дијете, као што се и данас блаже суде оне несрећне матере, које убијају зачеће плода у утроби својој од онпх, које дијете прије р фења убију, или га при ро1јењу загуше. Међутим та Мојсијева одредба, како се налазн у слакенскохм св. Писму, и није авгентична. По славенском тексту 1-ласи то мјесто овакој: „Ако се бију два човјека, па ударе бремену жену и изађе из Јве дијете неизображено ([л-ђ е ^ хоукј ^ еуоу ), да плати штету, као што заповједи муж те жене; према штети да плати. Ако дијете буде изображено (Ш бг е&.хочкЈцеуоч . . .) да да душу за душу" н т. д. То је мјесто Даничић овако на српски превео: „Кад се сваде људи, па који удари Ј ) I. Одговор на нитање XXVIII.