Источник

Стр. 392

ИСТ0Ч1ТИК

Бр. 17

дугаешшх особина од родитеља, (атавизам). Мп на тај иачин добијамо тијело од својпх родитеља, иа имамо разлога, да мислимо, да на сличан (разумије се не материјалан) начин добијамо од њнх н душу. Ми добијамо биће своје нспосредно од снојих родитеља, а биће се наше састоји из тијела и душе. Да је тако потврђује нам религија Хришћанска, гдје се то питање најљепше и на пајпојмљивпји иачин ријешава. Традуцијанизам су заступали п св. оци хрпшћанске цркве. Једино с<г ово гледиште може сложити са религиозним стаповиштем, а особито са хришћанским учењем о нашљедству прародит ( 'љског гријеха. Наша је природа цијела по хришћанском учењу заражена гријехом, и тијело и душа. Тај гријех прелази од првих људи у нашљедство њиховим потомцима, јер ови добивају своје биће непосредно од својих родитеља Је ли традуцијанизам нротиван теорији креације? — Није. Он само учи, да Бог не ствара духну непосредно, али не одбацује дјелања Бога, као Створитеља. Бог ни тијело наше не ствара поново, на онај иачин, како га је првобитно створио, већ се из једног тпјела ствара друго. Тако је исто и са душом. Св. Писмо каже, да је Бог створивши организме, блахчзсловио их и рекао: „рађајте се и множите се!" 1 ). Организмима је дакле дао Бог моћ развијања, усавршавања и расплођавања и у томе се огледа тако^е стварање Божје. То је посредно, индиректно стварање, да се по вољи и благослову Божјем Шегови створови множе. По томе су сви људи постали од једног пара л>удп, како тјелесно, тако и у душевном погледу. Хришћанска догматика вели: Усвајајући мишљење о стварању човјечнјих душа од душа родитељб,, ми природно тпм самим одбацујемо 1.) оно мишљење, као да душе произилазе из сјемена родитеља, из којега произилазе и тијела —- мпшљење, које очевидно допушта, да је душа човјечија материјална и да заједно с тијелом умире; 2.) мишљење оно, као да душе произилазе саме собом од душа родитеља, као тијело од тијела, које свакако допушта, да се душа може дијелити и да је дакле материјална н смртна, јер суштаство, које је сасвим нематеријално, никад не може без нарочитог творачког свемогућства произвести из себе неко друго суштаство; 3.) најпослије оно мишљење, као да Бог ствара душе човјечнје из ничега и да их шаље у тијело, што се опет тешко даје помирити са догматом православне цркве о ширењу прароднтељског гријења са родитеља на дјецу путем природнога рођења" 2 ). Тим је дакле исказана мисао, да се душа наша ствара од душа наших родитеља на нама непојмљив начин. Из сјемена родитељског

•) Бит. I. 22, 28. 2 ) Макарије — Шевић: „Правосдавно догматичко Богоеловље" I стр. 227.