Источник

Бр. 1?

источник

Стр. 399

причетћивања, да се иаиме мирјаии причешћују самим хљебом. Тако главнн капитул ордена цистерцитскога наредио је 1261, г., да се монаси и монахиње лише чаше и да се она допусти само служитељима олтара 1 ). Још јасније говоре о новој пракси неки изме^у писаца ХШ. виј. као Александар Халес, Бонавентура и Томо Аквински. Први измеЗ^у њих примјетивши, да тијело Христово треба примати под видом самога тијела, додаје „као што се свршава готово по свима мјестима у црквама". 2 ) Свједочннству Александра Халеса, као да је „по свима мјестима" распрострт нов начин причешћивања, — не може се дати велики значај и важност. Жививши десет година касније, Томо Аквински изражава се о томе питању много блаже. „У многим црквама" — говори он — „виђа се обичај, да се даје причесницима тијело Христово, али не и крв" 3 ). „Разборито поступају некоје цркве, које лишавају народ чаше", — прпмјећује на другом мјесту 4 ). Но сужавајући границе распростирања нове праксе, ипак нам као несумњиво остаје, да је у другој половици ХШ. в. та нова пракса одржала побједу. Велику су јој услугу учинили и ордени францишканаца и доминиканаца, пропагишући за њу по завјету и примјеру својих поглавара. Њихово мијешање имало је таков уплив, да већ у XIV. в. причешћивање под оба вида не налази заштитника и излази из употребе. Само се по гдјегдје чувају трагови старе праксе. Тако н. пр. Диран (|129б.) 5 ) примјећује, да се у неким мјестима, послије причешћивања, оставља у чаши један дио освећене крви свештенослужитељима, и у њу се за причешћивање мирјана лијева чисто вино, јер се не пристоји много приуготављати крви, пошто већа количина неби могла ни стати у чапту. 0 том истом говори и једно мјесто из трећега римскога „Огс1о" 6 ), само с том разликом, што по његову напутку, остатак освећенога вина прелијева се из чаше свештеничке у већу чашу с простим вином. На тај начин утврдио се стари облик нричешћивања међу монасима горе споменутога ордена цистерцитскога. Но и ова слаба успомена на првашњу праксу јавља се изнимно: постојећи начин причешћивања мирјана, остаје као причешћивање под једнпм видом (на западу). Рељево, 1901. Превео: К. Ј. Новакопић. богослов.

') МаИспе! Тћеваигиз апес<1о4. IV, 1418. 2 ) 8итта (8еп4еп1.Ј р. IV ди 63 тетћг. 1. 8 ) 8итта Ш. 80, 12. «) 11п<1, 76, 1—2. 6 ) Еа41опа1е (1тп. о®. IV, 42—1. «) Р1,. 78, 982.