Источник

Стр. 402

Бр. 17

прејемници, као и презвитери и ђакони прних вијекова, при свршавању, о св. тајни и које би биле израђене по форми и обрасцу старо-завјетних иди позајмљене од старо-завјетног свештенства. Напротив и сами спољашњи изглед тих споменика јасно показује, да су одеждо свештенослужитеља у првим вијековима биле сличне по својој форми и кроју свјетовном одијелу оног времена. Тако, фреске у катакомбама, мозајици у најстаријим катедралама и слике на другим споменицима старе хришћанске вјештине, не престављају нам Христа и апостоле при вршењу богослужења у другом коме одијелу, него баш у свјетовном. Једном ријечју: ту се Христос и као Учитељ ме^у својим ученицима или јудејским књижевницима и као Чудотворац, слика обучен у свјетовно одијело — тунику и горњу хаљину — палије (раКшп) 1 ). У таквом је одијелу Христос насликан. н. пр. у гробници св. Калпста у у Риму, гдје учи сједећи ме^у дванаесторицом апостола, а на сликама у гробници св. Агнесе међу шесторицом апостола. (пр. 4. в.) 2 ). У обичном свјетовном одијелу престављају ее у многобројним сликама у катакомбама и најстаријим мозајицима Рима, Равене, Цариграда иТесалије и они свештенослужитељи, што су живјели послије времена аиостолског. Тако је у обичној свјетовној одјећи, пасликан у споменутој катзкомби у Риму, свештено-служитељ, гдје доноси рибу и хљеб. 3 ]. Стога свјетовни карактер представља нам такође и литургично одјејаније св. Иполита, које је израђено на његовој статуи, а састоји се из тунике, палије и сандала [обуће] 4 ). Формално сродство богослужбених одежди у првим вијековима хришћанства са свјетовним одијелом, показују нам и мозајици у саборној цркви св. Ђорђа у Тесалији. Мисли се, да је ова црква начињена још за времена Константиоа Великог. Ти мозајици представљају и клиршсе и свјетовњаке — у са свим сличној одјећи по форми — у дЈ -гачкој туници и широком фелону поврх ње 5 ). Колико је било мало познато у првим вијековима хришћанства о специјалном

4 ) Грчко-римско одијело дијелило се на 2 киасе: на ш<1итеп1а-одијело, што су навлачили (такође уезИтеп^а с1аи8« или 1п1;ег1ога) и атГсШз (уе«1лтеп{;а ех!;ег1ега) одијело, којим су се огртали што се носи као струка или шал. Првој су категорији нрипадале: римска 1пп1са и грчкн у1Т(л)У. Туника (у Грка хитон) је доња лннена одјећа, која је но Форми слична нашој кошул »и. При раду су носили уску, кратку тунику до кољена, а ако је била дугачка, додвезивали су је око наса, да им не би сметала. Та јо Туника била или сасвим без рукава, иј»и је имала кратке рукзве (со1о1зтт). У празничне дане, и у опште у онО вријеме кад су били слободни од посла, — носили су широку, до чланака дугачку, искићену шарама тунику (1ишса 1а1аг1б, ^ст&у КодТјрТј^) са дугачким рукавима (1ип1са тап1са!а). По њој су римл»ани носили, као што с.у биле горње хаљине до хршпћ. времена, дугачак и богато искићен огртач-тогу (^о^и) Грци су мјесто тога на хитон облачили химатијон, Ц|латсо\0 К0 Ј И је стајао чврсто уз тијело, не спадајући на ниже од тежине многих набора. — За римских имнератора узели су мјесто т»га грчки химатијон и наввали су га — ра11шт, Палије. Кпе^. С14. ор. у Кгаиз'а и К-Епс. В. II. з. 177.—178.; Ср. Вајс. Спољ. живот народа у 2. ч. 1. стр. 5.—6. *) Кг1е§\ С1<;. ор. у Кгаиа'а у К. Епс. В. II. 8. 178. 3 ) НеГе1е, ВеИ;га^е гиг К1гсћеп§'е8с1псМе, Агћао1о^1е ип<1 1лШг^1к. ТШпп&еп 1864. В. П. 8. 152.

4 ) Кр1е§. С14. ор. у Кгаиз'а у К. Епс. В. II. 8. 179.

б ) 1ћ1(1; о Форми и употреби пошљедних одежди биће дон,није говора.