Источник

Бр. 17

ИСТОЧШТК

Стр. 403

литургичокм одијелу, може се судити и по томе, што су неки свештеиослужитељи свршавали тајие.само у једном палију без тунике, о чему свједоче древне слике у катакомбама, као и Краус, (у своме дјелу Коша 8и1)1еггапеа табл. VIII,) гдје свештеник приносећи жртву свештенодјејствује у тамном филозофском раИтит-у 1 ). Слнчно томе говори и Ориген, да је његов савременик Ираклије, презвитер александријски оставио иза себе обичну одежду, коју је он још прије носио и да је увијек употребљавао филозофски плашт 2 ). Уопште треба узети и то на ум, да древни споменици хришћ. вјештине не остављају никакве сумње о томе, да се богослужбене одежде првих вијекова хришћанства нијееу ни у колико разликовале од свјетовног одијела и ми не ћемо ни мало погријешити, ако се будемо придржавали овога. Једном ријечју : сва свједочанства и мишљења, што о томе говоре, не односе се ни на какво друго одијело, већ на оно што су свјетовњаци носили 3 ), Али у неким писменим споменицима, који нијесу баш од велике важности ни толико стари по времену, има свјецочанстава, која изрично говоре, да су богослужбене одежде узете из свјетовног одијела. Овамо се н. пр. односе и ријечи папе Делестина (423.—432.), који је осуђивао галске епископе у писму на њих упућеном с тога, што су они, у намјери да истакну строгост одјећи својој, носили у цркви, као и монаси, само кратак плашт (кабаницу] и кожни појас, говорећи ме^у осталим, да они ваља да се одликују од народа и разликују од свију доктрина, ио11 уе«<;е 4 ] На ово с? односи примједба Јована Ђакона, који у животоиису папе Григорија Великог изме^у осталога говори, да у иратњи (свити) папиној није нико, нити у говору, нити у одијелу, имао ишта варварскога, већ су на против и у једном и другом погледу сл свим очували латински дух 5 ). На ово се односи и примједба монаха историка Валафрида Отрабона, која се налази у његовом литургичном дјелу и коју је он по свој прилици узео од ког старијег писца: „свештене одежде развијале су се постепено како по облику, тако и у појединим Ч Кпе^. СИ. ор. у Кгаи8'а у К. Епс. В. II. 8. 179. 2 ) Евсев. Дркв. Ист. књ. VI. 19, стр. 353. %) Ова ћемо свједочанства доцније разматрати. А ш1с1;1 ра1ло е4 1итђо8 ргаесте4,1 сгеДип! 8е 8СГ1р1игаз 61ет поа рег 8р1гЦцт, зес1 рег Ш. 1егат сотр1е1оги8 . . . ХЈпЈе ћш ћаћГШв т есс1еш8 СгаШсап18, и1 404 4ап4огит({ие рои4Шсит 1п а1|;егит ћа1)Ј4ит сопбие4п(1о уег4а4иг? О^зсегпепсИ а р1еће уе1 се4ег18 зитиз Лос4гта, поп уез1е ; соиуег8а41оио, поп 11аћ14и, теп418 рип4а4е, поп си14и. — Кг1е§'. С14 ор. у Кгаиз'а у Коа1- Епеук1. В. II. 8. 184.; сп{\ Ое»'2о§\ Кеа1-Епсук1орас11е В. VII 8. 734. б ) УИа 8. Сгге^оги Рарае, аис4оге Јоћаппе БЈакопо. 1лђ. 1Т. сар. 13. (у Орега отша 8апс4*1 Оге^от Рарае I. Т. IV., со1. 49.): КиНиз Роп4Шс1 Гати1ап41ит а 11111111110 годие а<1 тах1тит, ћагћагит ^и(Шће4 т зегтопе уе1 ћаћ14и ргаеГегаћа4; 8е(1 4о^а4а, С^шп4ит тоге, 8еи 4гаћеа4а Ба4т14аз зиит Л|а4шт (? Г&ипит) т 1рзо Еа41аН ра1апо зш<ги1агиег оћпаећа!,. — Вуквално трЈоа прзвесга овако: Нкко у свити цапиној од малог до велаког није примио ниги у говору, нигл у одијелу нишга варварск >; него одјевени по обичају Квирита, у тогу или трабеу (^пок. на оиштау оЂјеКу) латинство (1;а41П14а8 ноказ на језик) једино у папском дворцу, добивши своје име од лацијума, очувало је свој лат. дух. (Еа4тт (?) — 1<а4тит).