Источник

Стр. 404

Бр. 17

дијеловима, док нијесу добиле садашњи облик. Јер ако се принашање дарова свршавало у првобитно вријеме у оном одијелу, гато је било тада у опћој употреби, — то је био обичај, кога се и сада неки на истоку придржавају" *). Те тако не може бити ни мале сумње о томе да су литургичне одежде прерађене на ново, или узете из старо-завјетног храмовног богослужења, него су оне просто узете из обичног свјетовног одијела првих хришћансках вијекова и из њега се постепено развиле. Дакле, црквено одијело, у смислу богослужбених одежди, није се у првим вијековима хришћанства по смољашној форми ни у чему разликовало од обичног одијела. Али у таквом случају, кад су оне добиле специјално обиљежје, да ли су се онда разликовале по својој сиољашњој форми од обичног, свјетовног одијела? Да би тачно ријешили ово питање, морамо се прије свега осврнути на историјски ток развитка свештено-служитељских одежди. Али свестраном и тачном испуњавању тога задатка стоје на путу велике сметње: овдје се мора пратити упоредо са развитком свештено-служитељских одежди и развитак свјетовног одијела, те је због недостатка историјских података с једне стране и због нетачног опредјељења техничке терминологије древног костима с друге стране — јер су се називи појединих хаљина често мијењали -— врло је тешко опредијелити тачно ток развитка црквених одежди. Категорично ријешење тога питања: како су се постепепо мијењале и развијале свештено-служитељске одежде и у каквој свези стоје са обичним, свјетовним одијелом, ннје могуће одредити ; могу се чинити више или мање истините претпоставке, али оне увијетс нодлеже сумњи. С тога се ми не ћемо тијем ни бавити, јер то и не улази у програм наше задаће. За нас ће бити много корисније, ако се будемо служили оним свједочанствима, која су нам до руку дошла. Ми ћемо гледати да пз њнх дознамо: кад је међу богослужбеним и свјетовним одијелом било формалнога сродства и од кад је изме^у њих формална разлика. Најбоље ће бити ако се у овој ствари будемо придржавали оне тврдње, која каже, да до краја VI. вијока није било никакве формалне разлике међу свјетовним и богослужбеним одијелом, пошто нам то исто свједоче како писмена, тако и монументална свједочанства. Од VI. вијека опажа се формална разлика изме^у литургичног и народног одијела, али је ипак свегатенство IX. вијека (ако не и даље) употребљавало у обичном животу такво одијело, које се није ни у чему по форми разликовало од богослужбеног одијела. (Н аставиће се).

*) ЛУ. 8<;га*)и8. СИ. ор. у Мл^пе Сига. еотр. »ег. 1а1; 114. со1. 529.