Источник

Стр. 386

ИСТОЧНИК

Бр. 17

И то најприје отворено и искрено изјављујемо, да, пошто смо већ имали искуства о најтежој одговорности и о неизмјерним потешкоћама, којима је опкољена св. ова Христова Велика Црква, не би се убједили, да оставимо самотни живот на светом мјесту, када не би размислили да Нам дужност послушности, као и сваком раднику војујиће Христове Цркве, налаже да се покоримо позивајућем Нас гласу Христовог народа, као заповијести Божјој, гласу, таком импонирујућом једнодушношћу изјављеном. Послушно дакле примивши тешки и преко Наше снаге терет, пуни смо одважности и вјере „да ће Нам помоћ бити од Господа Творца неба и земље, те да ће милост Шегова постићи Нас", а пуни и наде да Нам неће оскудјевати подупирање Наше у Христу љубазне браће, као и вриједно заузимање благочастивих првака народа. Излишно би било овдје набројити познате дужности тако велеважној у Христу браћи, пастирима и учитељима, који једнако раде за спас душа и славу Божју, духовним вођама, који су потпуно свјеснп свог светог позива, и који знају разумно мјерити времените околности јер сваки те дужности познаје и нико не заборавља да, као што је вјера темељ садањег и будућег живота у Христу, тако и од свију наших дужности, по Апостолским поруџбама најсветија јест „настојати, бдити, и опрезним бити", те пазити, како л,а чврсто у вјери стојећи и чувајући њу и све од постанка вјека установе и света предања, а уједно држећи се јединства духа у савезу мира, надозиђујемо ријечју и дјелом Христову цркву, коју је Он залио сопственом крвљу. А у опћем овом надозиђавању, при којем сваки од нас поједини служи „имајући по датој Нам благодати различите дарове", ако негдје случајно будемо заостали, неће нам се то догодити с тога, што би нам та дужносљ била непозната, јер из Евангелија и из дјела богоносних отаца довољно учимо што смо дужни чинити, него с тога, што ваљда нисмо кадри то испунити, коју Нашу недовољност може надокнадити на добро топлија Наша ревност и частољубиво подражавање преподобним мужевима, Нашим предходницима и то све помоћу Бога „Који може преко свега из вишега, да начини још више од онога што иштемо или мислимо по сили, која у Нама дјелује". Пазимо дакле, љубазна у Христу браћо, који су недостатци наше вјере и наших дјела, како би их за времена надокнадити могли. Не штедимо нипошто вријеме и будимо готови на сваки бол и труд, како би изнашли узрок свакој мани и успјешно лијечење сваког недостатка. Много штс ппа има око епархијске духовне управе, на што ваља добро пазити и на што ћемо Ми са Нашим Светим Синодом об-