Источник

источник

Стр. 387

ратити благовремено Нашу пажњу, у погледу којих ћемо очекивати од браће у Христу вазда њихона корисиа, тачна и проучена извјешћа и мишљења. Од најжалоснијих мана као прву сматрамо ону, која се односи на живот, владање и духовну вриједност светога клира, који, позван да води и подупире вјерне, не може богољубиво да врши ову високу службу, а нити може да довољно ужива послушност и покорност хришћана, ако оп самога себе не пружа као примјер особите благочастивости и узор врлине. А колико учвршћавању вјерних допринаша врлина дјелом и преподобни живот самога пасгира, каже нам преосвештени Фотије, који у дивној бесједи са патриаршеског овог престоља показујући какав најдрагоцјенији побједоносни дар може сваки ред хришћана да дарује побједитељу смрти Спаситељу нашему, поручује пастирима, да му придонесу као дар то: „да будно пазе на паству и да јој себе као прихчјер пружају, те да вшне привуку врлини подражавањем него ли савјетима из бесједа". Вриједно је тако^ер без протусловља да се што се, више може побринемо, да се у општинама и парохијама учврсти мир и спога, ђе год је то узнемирено због глјесних питања или личних разлога на голему моралну штету оних, који изазивају разиирице, а на велику штету и опадање општинског интереса. А пошто је познато, да се више пута из малих понода рађају потешкоће, које како мјесној тако и централној црквеној власги задавају бесплодних брига, то, када се благовремено на лицу мјеста побрине те очински мирно и разумно поради, могу се размирице у самој њиховој клици угушити, — а тежњу неких за незаконнтим корацима прекинути, те тако црквене власти ослоба^ати од узалудних брига и губитака времена, које је особито у садашњем добу драгоцјено, те смо га сви дужни брижљиво штедити, а не немилице га трошити гдје не треба, како нам не би недостајало, као што је речено, гдје треба, „него у свачему свагда имајући свако довољство да изобилујемо у сваком добром дјелу, а могућан је Бог сваку благодат у нама обилном учинити." А као што је неизбјежна и најпотребнија ствар, да међу нама влада мир, тако исто нам ваља и са осталим судомаћим народима да живимо у миру и у пријдтељском одношају, пошто то захтијева општи интерес, а и црква то озбиљно препоручује, као најбољи ступ узајамне корисне љубавп и помоћи, а исто тако је дужан сваки хришћанин, да добро пази да се јавни ред и мир одржава, да се покорава државним законима, а преко свега тога да је вјеран, одан и благодаран вашем премилостивом Цару, под чпјом високом заштитом права и повластице