Источник

Стр. 406

ИСТОЧНИК

Бр. 17

Манастира има 4 — који су према богатим задужбинама фрушкогорским спротиња. Број братства у свима св. обитељима 9. Има 3 достојанственика : 2 архимандрита и један поч. протосинђел, који је ван границе митрополије. Као што је напријед споменуто, стање мирског свештенства заслужује призрења, јер му је једини сигурни доходак она субвевција зем. владе, коју иста у годишњој своти од 8200 круна на предлог својих органа свештенству подјељује. Неки свештепици имају и за вјерску наставу награде од државе, која и на ту сврху троши у опсегу ове митрополије годишње 12020 круна. Порохијалних станова скоро нигдје нема, — бар у шематизму осим неколпко мјеста нијесмо нашли и о том података. Кад се узме у обзир предспрема, која се од свештенства унапредак тражи и једна дотација, која га у тим кршним крајевпма, гдје је душепопечитељска служба не само са умним већ ис тјелесним напором спојена, чека: збиља мора свако од срца зажељети, да се што прије отклоне неприлике, које општем и здравох напретку црквеног и просвјетног живота српско-православног народа у овој земљи, а у том животном ријешењу питања о дотацији свештенства, о доживотној обезбијеђености учитеља, а и(л П«т.га, (]осе1 и томе сметају, да један гаематизам митрополије дакле вјеродостојна статистика о кретању српско-православ. народа својој сврси потпуно одговори. Ево ово су од прилике најважнији подаци шематизма г. МуцовуНа, коме ио дужности признајемо ревност у израђивању и гручисању добивених података. Штета само, што нам у мјесто неких околности, које се шире публике баш ништа не тичу (као н. пр. чији је син који свештеник, јели школован или самоук, и има ли своје куће или нема и т. д.) није назначено код сваке парохије пошљедну пошгу и брзојавну станицу, што нам није казао колико је сваки филијал од матице општине, односно од цркве удаљен, има ли парохијалних домова, има ли побожних фундација, што нпје у додатку изложио азбучни спнсак свештенства и парохија са ознаком стране, на којој се о њима говори и т. д. Када још споменемо, да му је стил на неким мјестииа, да кажемо и сувише „званичан" и да је регистар догађаја од 1888. до 1900. пун занимљивих података завршујемо свој приказ с тијем, да је ревност г. састављача заслужила, да му се на то позвати са већом љубављу ка општој сгвари у достављању података одазову. Д. Ја—нћ. —I јКратак преглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Освећење цркве, Његово Високопреосвештенство Митрополит Бањалучкобихаћки господин Евгеније Летица освЈештао је дана 2. (15.) сеит. т. г. новосазидану цркву у Бистрица-Омашкој. У старој Србији. Добротвор срнске школе. Како „Цар. Гласник" јавља, умро је у Приштини велики добротвор српске школе Босанац Лука Перић. Родом је био из Бањалуке, а у Приштину је отишао још као дијете. По смрти својој завјештао је све своје