Источник

6р. 18

МОТОЧ11ИК

Отр. 425

Високопреосвештени Архипастиру, свети владико, благослови ! Као свештеник и слузкитељ св. олтара Господљег, као пастир повјереног ми словесног стада -— од дана ступања у свети и узвишени, али тешки и мучни чин свештенички, лебде ми и дању и ноћу опомене наше свете и православне матере цркве: „С( ЖЖИЈ("К ГрАДЈТг . . . и кллжжт* рлк-ћ егожг ШбЈАЦЛТТ! КДАфЛ ..." потстичући ме тиме на моје свештеничке дужности, да како по људској слабости, не бих коју пренебрегао, како ја, тако и повјерена ми паства, како у погледу наше душевне стране, тако и овоземнога зкивота и обхођења нашега, — како дакле према царству небесном, тако и према царству ззмаљском. И сама помисао на опомене ндше св матерз цркве : жжир . . обузме ми душу и тијело моје, и скоро да малакшем под тешким притиском мисли : како да дам рачуна о дјелима својим свештеничким, у пошљедњи дан, Господу Богу и Спасу мојему — сине ми један зрачак наде утјехе моје — у тим тешким тренутцима — да ће ме бар један пут у животу мом пастирском походити Архијереј мој у милој пастви мојој, да прегледа рад и живот мој и пастве моје, те да по свом вишем позиву одобри, што ваља, а исправи, што је на странпутици, да мене и повјерену ми паству охрабри те нам нове душевие сиаге улије, да до кончине овоземног живота нашег у својим позивима часно уздржавати узмогнемо. Не мање смућује душу моју пастирску мисао и брига о осталом свештенству и пастви протопрезвитерата овог, да како ја, тако и они не падну под осуду : „НјДОЈТОИНг Ж( П.1КИ 6ГОЖ( ШКрАЦКТ-К о"уНИКИИфЛ ..." Али и ту ме тјегап једна и иста нада, једна појава — појава Архијереја мог, да олакша по високом позиву свом бреме, под којим се свештенетво његово нплази, као неуморни дјелатељи његови у нространом впнограду Господњем. Нека је благословен Госцод и Бог отаца наших, који испупи жеље душа наших, те нас удоетоји посјете Архипастира нашег, Високопреосвештеног Владичанства Твог, наш врли Архипастиру, који у дјелу спасења нашег улажеш труд и снагу своју са највишим жаром свете Твоје душе владичанске. Походи нас и чешће, Владико свети, да упознаш и исправиш мане и гријехе наше, да будемо достојни синови Оца небесног, свете нам матере наше цркве православне, рода дичног Српског и владичанства Твог светог. Душе наше у самим тренутцима овим, давно очекивану жељу у гледању и наслађивању владичанства Твог светог у храм овај свети вапију и ликују радосно „Е /1ЛГО1Л0КШ-& ГрАДМИ КО И.ИА ГдНГ. Л .ИИНТч ! Послије овога говора и отпјеваног „Тон деспотин" држало је Њ. Високопреосвештенетво присутном многобројном народу лијепу, пуну заноса бесједу, коју су сви врло пажљиво и с поштовањем саслушали. Ријечи св. владике, у којима препоручује оданост св. матери цркви, тачно извршивање закона црквених на првом мјесту и грађанских посебно, послушност и оданост Њег. Величанству нашем цару и краљу Франц-Јосифу I,, покорност властима, „јер је свака власт од Бога", и поука, како треба сваки хришћанин да се влада, даље поука, да се чувају српски народни обичаји Јесу главни моменти из поучног и лпјепог говора преосвештеног Господ