Источник

х / / Стр. 448

исгочник

ћр. 19

животу. Мајнцки сабор (813. г.) ирописује, да презвитери морају ненрекидпо носити орар, као знак свог достојанства 1 ). Друге одежде, осим орара, што употребљују свештеници при богослужењу, нијесу такођер биле различне по форми од одијела, што се носило у обичном, домаћем животу. Четврти картнгенски сабор (око 398. г.) правилом 41. прописује: и4 (Иасопиз 4етроге оБ1ак10П18 1ап1ит уе1 1ес110П18 аЊа иШиг 2 ). Карбонски сабор (589. г.] установљава: пес сИасопиа аи!; аиБсИасопиз сег(е уе1 1ес4ог, ап!;едат хшзаа Јопзитекиг, а1Ва ве ргаезитак ехиеге 3 ]. Толедски сабор (633. г.) у 28. правилу спомиње такођер а11)а ђакона. Зар не говоре ова свједочанства о томе, да је у опште аЊа, као одјећа извјесне форме, била као специјално богослужбена одежда и да јој није било мјеста у свјетовном животу ? Картагенски сабор — ако нам је само вјерно саопштеп текст његова правила 4 ) — заповиједајући да се служи плбом само у вријеме приношења или читања, као што изгледа, устеже се да да, категоричан одговор на ово питање. Ипак је то невјероватно. Ријеч „аЊа" само је технички израз, којим се означава 1ишса аЉа (бијела туника). У том се смислу употребљава и гсод свјетских писаца 5 ), У споменутим свједочанствима под албом се не мисли ни која друга одјећа по форми, него тупика, која је у то вријеме била у опћој употреби; овдје је ознпчена само њена бијела боја. Бракаренски сабор у споменутом правплу назпва управо одежду ђакопа туником, која се овдје назива албом 6 ). Наредбе Картагенског и Нарбонског сабора треба тако схватити, да се њима опредјељује само вријеме, кад се могу ђакоии служити оном албом. што је већ једном у богослужењу употребљена, која се већ сматрала као богослужбена одежда, — али они о томе изрично ништа не спомињу пошто се она и сама по себи, као одежда тачно опредије./1,оне ф°рж\ није могла употребљавати у свјетовном животу. Овештепство је њу употребљавало у обичном домаћем животу све до X. вијека. [Тако је папа Лав VI. (855. г.) установио да: пиПиз 1И аЊа, ^иа гп $ио ти 1Пл1иг ргаенита! ппнаив саи1аге 7 ). Епископ Рикулф (899. г.) наређује: и1 пето

') Ш ргезђИеп вте т^егишзтпе и(;ап1;иг огапо ргоркег (ИГГегепЈлат аасвгДоШ сП^ткаИз. ВЈп 1ег)т СИ. ор. В. IV. Тћ, I. 8. 207. НеГе1е СИ. ор. В. II. а. 189. Кпе^ СК;. ор. у Кгаиз'а В. Г1 8 198.

2 ) Мап81. Со11ес1ло засгогит сопсШогит I, III. со1. 954. да би се ђакон само у вријеме пр Iноса или читања служио албом.

3 ) Вш *егшш ■ СН; ор. В. IV. Тћ. I. 8. 194. НеГе1е СЦ ор. В. II. з. 186. — Ђакон или ипо!)Нкои па и чтец »рије свршетка не смије скидати албе.

4 ) Самасно с. нама 41.-во правиио VI. Картаг. саб. наводе Бинтерим (С11. ор В. IV. Тћ. 1. 8. 194.) и ХеФеле (Ск. ор. В. II. 8 186 ). Криг тумачи нешто друкчије: и4 (Пасови« (ешроге оћ!аг1оп18 уе1 1ес110п18 Гап1ит аЉа иШиг. По томе тумачељу 1ап1ит се може односити на ријеч аЉа, а ондч ћемо добиги други смисао различит од напгег тумачења. Алит (А1. Оег СћпзиПсће Си1 <;и8. ВегНи 1894. г 8.

129.) наводи то правило са свим друкчије: Р1асик, и4 В1асопш (1е засго соЛЈсе ^есЈигиз, уе1 1етроге 8. Еисћапз^ае аЊа пеМе 1п (1иеге1иг. Огкуда је узето таково тумачење, — не сномиње.

б ) НеГе1е. СН. ор. В. П. 8. 167. 6 ) Види о томе прогало.

7 ) Кпе^. СИ. ор. у Кгаиз'а у Е.-Епс. В. П. 8. 190.