Источник

Стр. 454 ИСТОЧНИК Бр. 19

Из Ср. Карловаца пак: Рат,ивој Врховац, протојереј Милутин Јакшић, Паја Мар ковић-Адамов и протојереј Димитрије Руварад. У Русији. Жепска штампарија у Петрограду. Беколико чланпца Петроградских женских друштава поднијеле су молбу влади радп оснпвања женске штампарије, у којој бп сав персонал био женски. Руско мисионарство у Јапану. По саопштењима руског мпсионарског друштва у Јапану, 1тма данас тамо 257 лрквених опћина са 25.994 хрпгаћана и 36 свећенослужитеља. Изузев једног Руса епископа, игумана, свеНен гка и ђакона, сви су остали свечено-служитељп Јапанци, од којих један има и академско образовање Прошле 1900 г. крштено је 1098 особа. Мисионарство напредује са успјехом 150 годипа од рођења Д. 0. Бортњанскога. 28. септембра текуће годиие навршило се равно 150 година како се родио чувени руски композитор духовних пјесама Дпмитрије Степановић Борттшнски. Као осмогодишњи дечко био је на двору царице Јелисавете Петровне као појап, гдје га је музики обучавао чувени италијански композитор Халупи 1768. г. настојањем Катарине П буде Бортњански послан прво у Венецију, а затим у научној цијели, пзучавајући теорију музике, посјети Болоњу, Рим п Напуљ. 1779. г. дође натраг у Руси|у поднесавши царици своје композиције за гласовир, херолне пијесе и двије опере. Његови редовп произвелн су необично одугаевљење и сензацију, тако да он постаде одмах композитор придворнога пјевачкога збора. Касније 1796. г. за императора Павла Петровића, када је пргдворни збор пјевачки претворен у кап^лу, поста јој Бортњански управитељем. Сви се биографи слажу у томе, да је Бортњански створио епоху у право славној црквеној музипи. О л силних његових композицпја — од којих се многе и у нас Срба пјевају — понајљепше су му; „Склжи /ии Гогподи, кончин8 /иогс", „ВгкУв пј)и1коркн(1 €ш д8шО /иоа и и „Д л к01кј»ш [Т "к Бог -к н (мггочдтса крлзи егш". Велики композитор преминуо је у 75. години свога живота у Петрограду 28. септ. 1825. године. Осјећајући да му се смрт приближује, дозвао је пјеваче своје п рекао им да поје „ВскЉ пршкоркнл еш дКшо . иоа ". И док се по одаји разлијегали пошљедњи звуци божанске пјесме, испустио је своју велику душу генијални композитор.

Читула.

Дана 7. септембра 1901. преселио се у вјечиост послије једномјесечног тешког боловања, свештеник миочки (у протопрезвитерату вишеградском) Ђорђо Поповић. Покојннк је рођен у Доброселцима у Србији 18. октобра 1840 Рукоположен је за ђакона 20 августа, а за свештеника 30. истог мјасеца 1858. год. у ман. Бањи од архиепископа Неофита Сахрањен је уз саучешће својих парохијана у гробљу мокроношком. Вјечна му памјат!