Источник

Вр. 20

ИСТОЧНИК

Стр. 4?1

двају сабора из VI. вијека. Сабор А^а4ћеп§е (506, х\) 20. правилом прописује да: уеб1Јтеп1а \'е1 са1сеатеп1а е18 (с1епЈ1б), П181 ^иае геН^чопет (Тосеап!;, и!1 аи4; ћт,1зеге поп ћсеа!; 1 ) Први сабор Матисконски (581. г.) 5. правилом наређује: и! пиПиз с1ег1сив аи4 уез^теп^а уе1 са1сеатеп1а 8аеси1апа, швј срае гећ^чопет босеап*, дпДиеге ргаезита!; 2 ). У том случају спомиње се ћаћЈШв гећ{*1ош8, —- али се при том разматра не као одијело, које је одређено само за богослужење, него као одијело, које су морали носити и клирици у домаћем жнвоту. ТТТ то се тиче тога, кад су се богостужбене одежде почеле по форми разликовати од сгсјетовног народног одијела, треба узети на ум да је формална диоба настала ме^у њима од УТ. вијека. Са постанком покрета у народу, појавиле су се двије противне културе — римска и германска. Обје су биле једна другој противне, како у језику и обичајима, тако исто и у одијелу. У одијелу су се разликовала два типа кратко и уско војничко одијело Германаца и дугачка и широка одјећа Римл^ша. Од времена најезде германских народа у покрајине римскедржаве, упоредо с тим свуда је све јаче и јаче напредовала и њихова култура, те се мало по мало почело уводити код римског народа и њихово кратко одијело. Римски костим имали су само државни чиновници и л.уди из виших сталежа, — али се овдје једва одржао до У1Т. вијегса) 3 . Па и сама је црква показала велико негодовање против насилног продирања туђинског утјецаја; она је и надаље употреб.љавала своје дотадашње службено римско одијело и забрањивала је клирицима да носе варварско (непристојно) одијело не само при богослужењу, него и у обичном животу 4 ). На основу овога можемо видјети, да се свештенослужитељско, као и богослужбено одијело, одијелило од свјетовног, као засебно по форми у УП1. вијеку. Сад, ако се осврнемо на главно питање, што смо још у почетку овога чланка истакли, морамо и послије овога свега што смо до сада рекли, дати г нањ коначан одговор: црквено одијело у смислу специјално богослужбених одежди није било одијељено по својој спољашњој форми од свјетовног одијела прије УП. вијека; у смислу одијела што је свештенство восило у обичном домаћем животу по спољашњој ') Негсо^. Е. Епеус!. В. VII. 8. 734; МегИ^пу СЦ. ор. р. 648. 3 ) Негсо^. Кеа1 Епсус1ора<Ие В. VIII. 8. 734. а ) Података тачних о томе неиамо. Али у VI. вијеку, као што је познато иа причања сенатора Гордијана чиновници римски носили су још древну римску одежду. Овамо се н. нр. односе сиоменути наводи сабора: А^аЉепзе [506.] Матисконског 1-ог [581. г.) и Терманског [742. г.]; тако исто варедбе 1. сабора Бракоренског [501. г.], који говори: орог1е1 с!епсоз 1а1агет уев^ет нк1иеге (Негсо{» К.-Епс. В. УП. 8 734); наредба епископа Мартина (872. г.) клирицима 4а1агет уез(;ет тс1иеге (МагИ^пу СИ. ор. р. 648.); наредба VI. вас. саборк : „Никакав клирик нека не надијева одјеће, која му не приличи, ни кад у граду борави, ни кад иде на пут, него нека носи хаљине које су одређене ш оне, који клиру припадају . . ." (27. прав. VI. в. саб. види Милаш: Правила православне цркве с тумач. кш, I. изд. 1895. г.).