Источник

Стр. 464

всгочник

Бр. 20

сао, да би неки сткор Шегов био позван пз небића у биће савршено без сврхе. Све што је Бог створио, има своју одређену задаћу, коју ми зовемо сврхом. То се особито истиче код живих бића, код којих видимо, како се непрестано развијају, усавршавају и на тај начин приближавају својој сврси. Телеологија има доста непријатеља. Материјализам, а особито дарвинизам Хоће да докаже, да у свијету не бива све цјелисходно, да много тога има у природи, гдје се поред цјелисходности опажа и највећа нецјелисходност. Тога ради човјек ие смије говорити, да је све у свијету цјелисходно, премудро уређено, а ако он ипак неће да види нецјелисходност, већ му упада у очи само оно у природи, што је цјелисходно — то је само реМш рппсЈрп 1 ). С друге стране се приговара да и оно што сматрамо цјелисходним, није у ствари цјелисходно, већ се нама само тако чини, пошто не можемо замислити бол>е. Цјелисходност би према томе била и сувише субјективан цојам, јер оно што изгледа цјелисходно, јесте само с нашег гледишта цјелисходно. У опћем животу природе човјек мора да се прилагоди околпостима и та његова акомодација да је названа цјелисходношћу. Ако пођемо са становишта, да је све што човјека окружава, све његово знање и искуство проста обмана, онда можемо примити и помирити се са таквим назорима. Но човјек не сматра свој живот и своје искуство обманом, а кад бисмо одрицали створовима цјелисходност, говорили бисмо против свог искуства, варали бисмо сами себе. Истина је, да се човјек често акомодира приликама. Но гдје је то случај, ту он већином разазнаје, да се акомодирао, а у већем дијелу нашег живота ми не морамо бити упућени на акомодацију, већ радимо и живимо према својој природи, која је већ акомодирана увјетима за живот. А у томе, што је наша природа прилагођена тим приликама, баш и видимо цјелисходност, упознајемо сврху. Јер природа наша је акомодирана својим увјетима не само по себи, већ је створена таквом, створена је, да живећи под неким извјесним увјетима, постизава своју сврху. Празан је разговор, кад се каже, да нама само изгледа, да у природи влада цјелисходност, а у ствари да је нема, јер тако исто можемо рећи, да је наше субјективно мишљење и да нема цјелисходности. Такво доказивање је без доказа, дакле није доказивање. јер ако се свим л>удима чини, да је нешти обмана, онда ће то заиста и бити обмана, а напротив ако се свим људима чини, као што се и чини, да је природа цјелисходно уређена, оида то неће бити обмапа, већ истина, до које је човјечанство дошло на основу свога посматрања

') Бг. Н. Шпсј; „Г/еИз ипЛ 8ее1е" I. стр. 75.