Источник

Пр. 20

источпик

Стр 463

може доћи до истибс , јер она нема дара за размишљање као човјек, као што ни човјек не може доћи у свему до потпуне истине. Човјек је развијенији од животиње, па ипак мора животињским дјелима признати, да С}/ и са човјечијег гледишта добра. Животиња н. пр. гради себи стан; она би тај рад, кад би могла размишљати, сматрала корисним, а и човјек то мора, ма да је он више и савргиеније биће од њо И ако са два разна становишта посматрана, истина је увијек једна. Бива дабогме, да човјек многи рад животињски не сматра цјелисходним; н. пр. мушица лети око свијеће, њој свјетлост годи, а и не иомишља на опасност, у коју се послије сурва. Тако и код човјека има радова, а у душевном животу закључака, који не одговарају истшш, јер се по себи не служе с истином, нису логични. Човјек све то може да просуди, јер је разуман, а ношто је разуман, отворен му је пут истнни. Овом се доказу истина приговара то, да не зајамчава потпуно Новјеку вјечнога живота, већ га увјерава само о том, да душа њесова не пропада. Она се као суштаство просто не може дијелити, но то још не значи, да она мора вјечно живјети. Метафизички доказ у овом облику тога истина не доказује, али нам он то доказује у другом сблику, кад узмемо наиме на ум друго својство душе, као супстанције^ н то је њен живот. Ми смо већ доказали, да душа као жива супстанција увијек таква остаје. Трећи доказ за бесмртност душину зове се телеолошки. Он добија своју снагу пз посматрања цјелисходности свих створова на земљи, па закључује да ће и душа чввјечија као и сви створови имати вишу сврху, него што је постизава на земљи. Сваки створ у природи има своју сврху и средства за њено постизавање. Све је у природи премудро уређено тако, да заиста видимо, да се сви створови из дана у дан развијају, потпомажу опћи напредак, те на тај начин постизавају и своју сврху, која се састоји у што могућнијем савршенству природних створова. Они створови, који својој сврси теже својим властитим радом, јесу органски створови. Но и анорганска бића, имају своју сврху, дакако мање узвишену према природи свога бића него што је сврха разумних створова. ГБихова је сврха у томе, да служе као средства развијању виших створова. Укратко, нема бића на земљиЈ које би постојало бадава, без икакве задаће. Аплицирамо ли то на нашу душу, доћи ћемо до закључка, да и она мора имати сврху свога бића. Уколико се та сврха на земљи постизава, а уколико не, показаће нам телеолошки доказ. Поента овог доказа је у томе, што Вог не може ништа створити без сврхе. 0а ЈБеговнм савршенством се не може сложити ми-