Источник

Бр. 22

источник

Стр. 515

разапета; њега не занимају пропадљиве ствари, нити сласти овога жлвота, хљеба Божијега хоће, жели да окуси хљеб живота, а то је тијело Исуса Христа; хоће пиће Вожје, крв Христову, која је непропадљика љубав и вјечни живот. Моли вијерне, да се у молитвама сјећају сирске цркве, и поздрављајући их закључује посланицу, нав >дећи, да ју пише IX. дана прије Календе мјесеца Септембра (т. ј. 24. августа. — Преводилац.] V. Пут из Смирне у Рим. Пошто је дакле по својој жељи писмом својим примирио браћу у Риму, што су се опирала, отисне се од Смирне — јер га војници тјераху, да би иохитао на јавне игре у великом Риму, гдје ће на очиглед народа предан дивљој звјеради постићи вијенац борбе — и приспје у Тројаду. Одавде буде одведен у Напуљ и преко Филипа прође Македонију, па и онај крај Епира, који код Епидамна (или Аполоније) лежи; нашавши за тим у Приморју лађу, наљезе на јадранско море, а одатле ушавши у Тиренско пре^е разна острва и и градове. Кад се светом мужу указа град Потиоле шћаше изаћи на копно, је ј ) је хтио по трагу св. Апостола Павла ступати. Но како му није било могуће, јер је навалила силна бура, која је ударала на бок ла^е, то је само славио блажену љубав браће онога мјеста и тако даље отпловио. И тако пловљасмо даље уз повољие вјетрове дан и ноћ ; ми дакако нерадо, јер ћемо се са нашим праведником скоро рас тати, док је то њему, како је хитио, да се од свијета одлучи, било по вољи. С тога кад је приспио у пристанпште римско, те се примицао крај одвратним играма, војнике би свако ватезање љутило, па кад би журили, епископ би их с весељем слушао. VI. Игњатије постаје жртвом дивље звјеради у Риму. Одоше дакле од таковване «Луке (била се наиме већ раширила вијест о светом мученику). Састајасмо се с браћом, пуном страха и весеља; радоваху се наиме што их је Бог удостојио састанка са Богоносцем, а страх владаше с њима, што се такви муж на смрт води. Но он је неке, који у жару своме говараху, да ће умирити народ, да не тражи пропаст праведника, опоменуо, да се смире. Пошто је ствар духом брзо схватио, поздрави све и замоли од њих са внше ријечи него што је у посланици: праве љубави и посавјетује их, да му не сметају што се жури Росподу; и пошто су се сва браћа на кољена спустила, а он се помолио Сину Божјем, аа цркву, за конац гоњења и за међусобну љубав браће, одмах буде у амфитеатер одведен Ту буде с мјеста унутра бачен — по од давна издатпј заповпјестп ћеса-