Источник

ћр. 22

источник

С тј >. 507

НЕЗВАЕИЧНО. Душа и бесмртност. — Александар Живановић [Оспјек.] (Наставак.) Претпоставнмо дакле, да се човјек на земл>и развије тако, да постане савршен, да нема више ништа да постизава (као што тврде материјалисте, који одричу човјеку сврху, те веле, да се свако биће може развити само онолико, колико се фактично на земљи развије), настаје пцтање, шта бива са душевном тековином човјечијом? Зашто се човјек мучио, трудио, учио и знојио цијелог свога вијека? Зар даму сва тековина оде с његовом тјелесном смрћу заједно у неповрат? То се никако не би могло сложити с принципом природне економије, по коме све што је у природи, а особито још тековина нека, не може пропасти. Цијелу природу морамо схватити, као што смо на почетку рекли, као неку огромну машину, у којој сви дијелови морају функционисати, иначе строј застаје Кад би тековина у природи пропадала, природа би се вратила у првобитно сташе. Тековина се не може без индивидуа одржати. Духовне индивидуе одржавају свака своју духовну тековину. Без такве економије не би било прогреса. Вамислимо само, како би изгледао прогрес на земљи, кад би на шој изумро и пошљедњи човјек! Куд би се дјела човјечанска интелигенција? Гдје би била она тековина, за коју се борило милијони милијона људи; они резултати, до којих је човјек дошао неизмјерним трудом и загонетним напором ? — Остача би материја, остала би и енергија, али која вајда, кад је нестало живота, који је све то довео у склад. Каква би била сврха распореду и животу свијета, ако би један велики дио живота послије дугог времена борбе ишчезао у природи без трага? Може се приговорити томе, да живот није нн на земљи регулисао материју и енергију, да тај разум, којега би нестало (човјечији), није баш велику улогу играо у природи, нити је могао мијењати силе и материју, па би све то могло остати и без тога разума и живота. Но тим ипак није одговорено на оно питање о распореду и сврси свијета. Човјечији је живот један мали дјелић у природи. Но ма био и најмањи ипак се не смије угасити, Природа са материјом и енергијом истина остаје и при бесмртности душиној иста онаква, као и без бесмртноети, јер се човјек у будућем животу не би односпо према материјалној природи онако, како се данас према њој односи. То је све истина. Алн из те истине истјече опет истина, да материја и енергија у додиру са душом имају неку

/ '